Konstantno nas bombarduju informacijama kako je veliki procenat građana Srbije (pa i Beograda samim tim) nezaposlen, a zamislite samo da su svi oni zaposleni i krenu i sami GSP-om ili sopstvenim prevozom na posao? Daleko od toga da želim da neko nema posao, voleo bih da ga svi imaju, pa neka vlast rešava problem, ali samo zamislite na sekundu.

GSP bi morao hitno da ubaci još najmanje polovinu trenutne “flote” autobusa, tramvaja i trolejbusa da bi sve te ljude servisirao, a sa druge strane, skontajte samo koliki bi red bio na tipičnim “usko grlo” delovima grada, kao što su Gazela, prilaz mostu iz Dečanske, Slavija, Brankov most i tako te lokacije. Najbolje da bi iko, ikada, stigao na vreme, osim ako ne krene još sat vremena ranije od onoga što već sada ranije kreće da bi došao na željenu destinaciju. Tad bi i Novi Beograd postao tesan za sve te ljude koji žure da obavljaju svoje dužnosti iz ugovora o radu.

Mada, u stvari, možda i ne bi bilo loše to sve, jer em bi ljudi imali posao, em bi situacija postala toliko nepodnošljiva da bi se rešenje moralo naći hitno i po svaku cenu. Ovako, i dalje je “podnošljivo”.

SITUACIJA 1:

Vozim kola, gledam svoja posla, Bulevar Vojvode Mišića je u pitanju, semafor kod Ruske ulice. BTW, ako ikada idete Ruskom, znate da taj semafor drži jedno pet minuta one koji su u Ruskoj i hoće da se uključe u bulevar. Međutim, ja kada god prolazim istim tim Bulevarom, zaustavi me crveno na ćošku sa tom ulicom. Karma, šta li je. I ovoga puta naravno nije bio izuzetak, s tim što se ispred mene nalazilo vozilo u kojem je bila žena. Igrom slučaja bio sam na nešto većoj razdaljini nego ona. I događa se sledeće. Automobil je ispred mene, na 10 metara od semafora, ja sam iza njega na 10 metara, idemo sa tih nekih 50ak na sat. Na semaforu kreće da trepće zeleno, prvo, što obično svi (*) koriste kao signal da nastave da voze ili čak i daju gas i prođu raskrsnicu. Međutim, u ovom slučaju, događa se opozit – gospođa u kolima “leže” na kočnicu i zaustavlja vozilo kao da je ispred nje izletelo _najmanje_najslađe_mwa_mwa_mače_ koje je u životu videla. Ja naravno činim to isto, da bih se zaustavio pre njenog zadnjeg branika, odmah bacajući pogled u retrovizor da vidim da li će to uraditi i onaj iza mene. Srećom, on to čini. Onako zbunjen, razmišljam šta joj je, da li ona to stalno tako radi ili je pak razlog tome pandur koji uvek stoji na toj raskrsnici. Šta god da je, da sam je udario, a onda ovaj lik iza mene itd, svi bismo mi bili krivi sem nje, zato što “nismo držali rastojanje”.

SITUACIJA 2:

Nastavljam dalje vožnju, dolazim do Neimara, penjem se Čuburskom ulicom na gore, uspon je, ne ide se toliko brzo. Kad, iz jedne od sporednih ulica izleće žena u nekom “porodičnom” automobilu tipa Renault Scenic i skreće desno, sa savršenim bolom u polnom organu za sigurnost sebe ili drugih učesnika u saobraćaju jer – nije ni pogledala na levo, da vidi da li neko slučajno ide sa te strane. Da sam bio samo koji metar bliže toj ulici, ko zna kako bi se čitava stvar završila.

SITUACIJA 3:

Nešto kasnije, idem do grada. Ulica ispod Narodnog pozorišta, nikad ne znam kako se zove, idemo lagano u koloni, kad dva vozila ispred mene, neki Citroen C3 hoće paralelno da se uparkira. Ok, to je standardno, nema frke. Mesto za parking, normalno, od linije do linije što bi se reklo, pogodno i za neki veći automobil. Kreće auto u rikverc, parkira se, kad, viri mu cela desna polovina na ulicu, do trotoara ima još metar. Naravno, svako bi tu izašao pa pokušao ponovo. Ali ne i vozač C3, on iz mesta pokušava bolje da se uvuče … ali vrteći volan u pogrešnom smeru! OK, bilo je jasno da je tada u pitanju žena. Nakon nekoliko pokušaja koji su činili da automobil zauzme apsolutno identičnu poziciju kao na početku “avanture”, iz C3 izlazi suvozač – also žena. Odlazi iza vozila, i pokazuje ovoj potpuno pogrešno šta treba da radi! Jedina korisna stvar je bila ta što je sprečavala da ova udari automobil iza sebe. Sada već svi sa “Nemoj molim te više da joj pomažeš facom” već planiraju da dignu ručnu u svojim kolima, izađu i uparkiraju je*ni C3 na mesto za kamion, ali se ova što vozi odlučuje da je “to – to” i ostavlja auto u nekoj čudnoj kombinaciji kosina i oštrih uglova sa trotoarom.

SITUACIJA 4:

Kasnije te večeri vraćam se do kuće, parkiram, all is well, odlazim do prodavnice peške, kad dve ulice dalje, zaustavlja se Pežo 206 (a koji bi drugi) kad neka mlada dama, uz sto trideset treptaja u sekundi i razvlačenje reči do “utorka” kaže:

- Izviiiniiii, a gdeee jeee uliiicaaa Poop Stojaaanoovaaa?

- Pa, huh … ok, jeste malo dalje, ali evo ovako. Ovde sad ideš DESNO, i onda opet desno i izađeš na glavnu ulicu, idi samo pravo i … treći semafor levo, pa tamo … u … drugu desno i tu si.

- Hvaaalaaa!

I pogodite šta? Skreće LEVO. Oh brother.

Ajmo, da čujem vaše situacije iz saobraćaja. Mogu i žene da se jave!

(*) ne i žene evidentno

Ustavni sud je proglasio način naplate doplatnih karata za parkiranje u Beogradu suprotnim Ustavu i zakonu. Dat je rok gradu Beogradu da do 8. septembra reguliše odluku o plaćanju doplatne karte na zoniranom parkingu, koja trenutno iznosi 1.870 dinara.

-Pošto je grad sam predložio da se ova odluka promeni, na taj način je implicitno priznao da ona nije bila u skladu sa zakonom, ali i izbegao mogućnost tužbe za povraćaj novca od strane građana koji su do sada platili ove penale – kaže pravnik Vladimir Todorić, koji je pokrenuo inicijativu da se pred Ustavnim sudom ispita zakonitost odluke o naplati doplatnih karata. Po rečima Todorića, sud je 12. maja doneo zaključak koji je Gradskoj upravi dostavljen 8. juna po kome joj se ostavlja rok od 90 dana da se odluka o plaćanju doplatne karte na zoniranom parkingu usaglasi sa Ustavom i zakonom.

- Dve stavke kod izdavanja i naplaćivanja doplatnih karata se dovode pod znak pitanja, a to su tretiranje neplaćanja za parking mesto kao prekršaja i to što JKP „Parking servis“ samostalno formira visinu doplatne karte i time puni svoj budžet. Doplatna karta predstavlja kaznu, a „Parking servis“ nema pravo da kažnjava. Pravo na naplatu kazne imaju državni organi kojima je zakonom povereno to ovlašćenje. Javno preduzeće ima ovlašćenje od grada, ali odluke gradskih vlasti ne mogu biti iznad zakonskih odluka. Parkiranje je regulisano Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Kaznenim odredbama iz ovog zakona nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja u tačno određenom periodu niti je moguće po drugim opštim aktima klasifikovati doplatnu kartu kao prekršaj – kaže pravnik Vladimir Todorić, koji od 2004. godine pokušava da dokaže da naplaćivanje doplatne karte na ovaj način nije po zakonu.

- Ovo je na neki način elegantno rešenje, koje omogućava gradu da ne bude tužen od građana koji su do sada plaćali karte, kako bi tražili povraćaj novca. Videćemo da li će nova odluka biti dobra, ali sigurno nije u redu da se plaća penal od 1.870 za uslugu koja košta do 60 dinara. Ako se to ne promeni, onda bi sva javna preduzeća mogla to da rade. Na novčane obligacije ne sme da se piše kazna, a jedno od rešenja može biti zatezna kamata. Poruka građanima koji su trenutno tuženi za doplatnu kartu je da bi trebalo da traže prekid postupka, jer se ovo pitanje trenutno rešava. Sad je sve na gradu, videćemo šta će odlučiti – navodi Todorić.

Čini mi se da je ovo slično kao ono rešenje u Hrvatskoj tj. Zagrebu, koje je dovelo do toga da kazna za neplaćanje parkinga bude snižena sa neke vrednosti od oko 20 evra na vrednost od oko 2, što bi u našem slučaju značilo da ta kazna treba da bude oko 200 dinara. Što je, da kažemo, korektno. Nažalost, neka regulacija cene ovakvog tipa je jedino što će izgleda moći da uteši one koji se parkiraju u zonama, kao i eventualni poziv licima sa kaznama napisanim ovih dana da jednostavno ne plaćaju te kazne u narednom periodu.

Ostatak, plašim se da će biti “pojeo vuk magarca”, pošto ne vidim u kojem ludilu bi se narod mogao naplatiti za sve plaćene kazne od Parking Servisa, što bi dovelo da PS bankrotira zasigurno. Jednostavno, morao bi se neki mnogo dobar pravnički tim pozabaviti problematikom i založiti za to, a sumnjam da ima bilo koga ko bi se sa tim u ovom trenutku mlatio. Kao i uvek, ispaštaju oni ljudi koji se trude da poštuju zakon, da tako kažemo, i plaćaju bez pitanja ono što im država nameće. Ko je bio pametan pa ignorisao, taj je dobro prošao.

Meni samo nije jasno da će uz fraze kao što su “Ustavni sud proglasio suprotnim Ustavu”, “Grad implicitno priznao da ona (odluka) nije bila u skladu sa zakonom”, “Kaznenim odredbama iz ovog zakona nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja”, “Na novčane obligacije ne sme da se piše kazna”, sve proći tek tako, uz poneki komentar na blogu sličnom ovome, i uz “eh pa eto, tako je to kod nas” komentare. Realno, najmanje su krivi ovi što naplaćuju pa na njih ne bi trebalo usmeravati hejt, ali bi neki od zanimljivih načina bili TP-ovanje Parking Servis Headquartera, blokiranje ulaza u garaže, trolovanje neispravnim brojevima tablica ili tako nešto. Čisto da ne misle da će proći tek tako.

E da, ajd’ za kraj malo da ih pohvalim iako je tu više za hvaljenje pandur nego Parking servis, juče sam video kako pauk odnosi nepropisno parkiran, ni manje ni više, nego Ferari. Ne razumem se toliko, ali je delovao prilično novo, nije neki od pre dvaes’ godina.

Ako pročitate, videćete da se u mailu radi o svemu i svačemu (a umešana je i policija), ali su zapravo neki od ključnih momenata sledeći:

1. Zaposleni moraju da prodaju 100 polovnih vozila.

2. Potom imaju i bonusni sistem za nova vozila putem kojeg će zaposleni lako moći da izračunaju plate svakog meseca. U slučaju da prodaju 10 vozila dobijaju 480 evra, lista se dalje nastavlja za 8, 6, 4 vozila, ali ako prodaju 2 vozila dobijaju 150 evra, dok se za 0 prodatih vozila dobija 50 evra i “aufiderzen”. Ukoliko prodavac ne proda niti jedno vozilo u tri meseca, dobija još jednom – aufiderzen.

3.Onda je tu bonusni sistem “za zainteresovane”, ali ono što je posebno zanimljivo je…

4. Kaznena politika u visini od 30 do 50 eur “za neizvršavanje uobičajenih i svakodnevnih poslova, zakašnjenja i smisliću već… Možda će biti i nagrađivanja u istim iznosima”.

5. I naravno, na završetku ide uvek teatralno finale novopečenih “menadžera”, uz rečenicu “Kriza je, planovi su ostvarljivi, borite se za prodaju uvek i na svim mestima. Borite se za sebe i svoja radna mesta“.

Mail svakako jeste “neprijatan” ali nažalost nije ni prvi ni poslednji “bezobrazluk” na kojeg čovek naiđe s vremena na vreme. Posebno ukoliko ste do sada imali kontakta sa mnogobrojnim stranim predstavništvima, bankama, domaćim privatnim kompanijama sumnjivog kapitala i slično. Međutim, Hyundai je potom odlučio da zaigra prilično “opasnu igru”, predstavljajući ovaj mail kao deo sopstvene “viralne kampanje”. Iako ostavljam ogradu da možda jeste kampanja, ipak sumnjam, iz nekoliko razloga:

1. Nisam siguran da bi neki direktor iz Srbije, ma kako “širokouman” bio, dozvolio da se na konto nečega negativnog pravi buzz oko njegove firme (ili firme koju zastupa). Viralnu kampanju su mogli napraviti i poput Seata u Hrvatskoj, da dva lika dođu u salon pa lupe hostesu po dupetu dok otvara haubu. Ili da naprave neki sličan fazon, šaljivog tona. Iako je i negativna reklama – reklama, uvek je bolje imati pozitivnu, jelda.

2. Svako ko je ikada radio sa Kinezima/Koreancima/Japancima i drugim azijatima zna da kod njih ovakve ideje nikada ne prolaze. Taj “uštogljeni” princip koji se primenjuje na sva sitna tržišta zahteva rad po jasno definisanim tačkama, jasno definisanim kampanjama i sa jasno definisanim oglasnim rešenjima. Ovde ne govorimo o velikim tržištima gde prodaja čini ogroman procenat ukupnog “zavaljivanja” automobila gde prosto azijati moraju da popuste pred pravilima lokalnog tržišta, ovde pričamo isključivo o našem i našemu sličnim tržištima.

Rekavši sve ovo, više mi se čini da je u pitanju pokušaj “kriznog PR-a” odnosno pokušaja da se od jedne prilično loše reklame i lošeg publiciteta izvuče nešto pozitivno, pa čak i ode tako daleko da možda naprave “branu” od eventualnog istraživanja po pitanju mobinga, kazni inspekcije, Minstarstva Rada ili ko bi sve tu mogao da im se nakači na vrat. Još jedan dokaz u pravcu da stvari nisu instruisane od strane centrale Hyundaia je to što se ova kampanja sprovodi isključivo na Facebook stranici Hyundai, a ne na sajtu (koji je pod direktnom kontrolom iz centrale). I nakon što je ovaj čuveni mail dospeo u “javnost”, na njihoj Facebook stranici se pojavila sledeća slika:

Nekoliko dana kasnije pojavio se novi post – Znate li šta radi Chuck Norris od kada je video fotografiju našeg aufiderzen tima? Iako stoji da “Najoriginalniji odgovor nagrađujemo večerom sa Milošem Jankovićem i poklonom iznenađenja! Pozovite prijatelje da se priključe” do današnjeg dana (a prošlo je nedelju dana) nema ni traga ni glasa od Hyundaia i proglašenja pobednika, iako su nakon toga uredni objavili ko je pobednica izbora za Miss Hyundai i tome slično.

Simptomatično je i to da se ni na jednom od ovih “aufiderzen rešenja” ne nalazi logo Hyundai, a i zasigurno imaju pravo da koriste sliku iz Expendables-a.

Stoga, moj finalni odgovor je sledeći – Nakon objavljivanja kriminalnog emaila direktora prodaje, Hyundai se obratio lokalnoj marketinškoj agenciji koja im prerađuje oglasna rešenja i prevodi ih sa engleskog, da im pomognu da se iz ovoga izvuku. Mastermajndovi agencije smislili su Facebook “kampanju”, ali pošto im to nije primarno delovanje, izveli su je prilično traljavo. A da ne bi bilo problema sa centralom, ni na jednom rešenju se ne pominje Hyundai, niti se “kampanja” nalazi na glavnom sajtu. Case closed. Mislim, realno, kao da će direktor prodaje imati neke konsekvence zbog ovoga, ne znam ni što su se cimali.

BG 123 – ĆO

Ej …. “ĆO” … to deluje kao neki bosanski izraz za kad recimo promašiš koš ili tako nešto … “Ej, evo je, ulazi, ulazi …. ĆOOOOOO, promaših!” Mada, kad malo razmislim, može da bude i domaći za ono “jao, jooo…” koje prethodi kad vas neko smori/iritira i onda od toga ispadne nešto kao … “ĆOOOO … što me nerviraš!” Opet, može imati i pozitivnu konotaciju, kao kada izražavate svoje oduševljenje nečim – “Ćo, što sam vid’o dobre tike” ili “ćo kak’a riba!”.

Mislim, verovatno sam mogao proći i gore sa nekim “WŽ” ili “ĆY” i slično, ali baš su mogli bez te kvačice na C. Ali utehu mi pruža to što sam čitao i gledao na vestima da ćemo zapravo uskoro menjati i ove tablice? Navodno grb nije dobar, sledi zamena za nove, nakon čega će sa tablica biti izbačena domaća slova u potpunosti (!). Naravno, odmah sam pomislio da ćemo i to morati da platimo, ali će to kao biti o trošku države. Mada, naći će oni način da nam i to naplate, siguran sam.

Standardna ekipa, ali uvek ista pitanja, što nedvosmisleno potvrđuje da je ta serija poput “Jel i ti ideš uz auto?”, “Koliko košta ovaj Majbah? AUUUUUUU” i slično nešto što ljudi misle da je kul da pitaju. Možda će vam se učiniti da je to nemoguće, ali onda je dovoljno da dođete na sajam i vidite kako izgleda prosečni posetilac, i da vam bude jasno da je to moguće. Zapravo, postoje dva arhetipa prosečnog posetioca:

Ako treba da napišemo – mladi tamnoputi momci obučeni po najnovijoj modi na trećoj godini srednje saobraćajne i u drugoj grupi, jednostavno – seljak. Pa kada ih pogledate ovako, nekako vam nije ni čudno što su pitanja i dalje gore pomenuta. Da ne govorimo što se oduševljavaju time kada neko “turira” Ferari koji stoji u jednoj od hala. Sve se trese, niko nikoga ne čuje, ljudima iz ušiju kreće da curi krv, ali su oni oduševljeni time kako se čuje taj auto sa 400-500, ili koliko već konja.

Međutim, tema kojom se do sada nisam bavio, barem ja mislim, jeste zarada sajma na ovom događaju. Ako se ne varam, Sajam je “budžetski korisnik” odnosno novac iz budžeta dobija sajam, ali naravno i vraća nazad u budžet. Pazite ovako – 300 dinara je ulaznica po čoveku, 100 dinara je sat vremena parkinga. Sajam traje 10 dana, ako se slučajno nekad prošetate pored sajma kad je salon automobila znate kolika je to poseta. Pored posetilaca, tu su naravno izlagači. Izlagači plaćaju SVE – S.V.E. Po kvadratnom metru plaćaju zakup svog štanda, naravno ne jeftino, plaćaju struju, plaćaju vodu … Plaća se čak i “overa projekta”. Neka komunistička zaostavština koja nikome ne treba i ničemu ne služi, osim da sajam ubere još novca.

A da biste stekli pojam o tome koje su cifre u pitanju, evo nekih … Da biste doveli vodu na štand, treba vam 8000 dinara. OK, ajde, to je možda i nešto komplikovano, iako ispod svakog štanda već postoji “predinstalacija”. Međutim, da biste imali DVA mokra čvora, da ih tako nazovem, što podrazumeva da sajam samo montira onu “T” cev i isporuči vodu na dva mesta, morate da platite JOŠ 8000 dinara. Internet? Nikakav problem, jedan username i password za globalni wireless na sajmu košta vas 7500 dinara (!) Ne mogu ga koristiti dva korisnika, a o brzini da ne govorim.

Tako da, kad malo bolje razmislim, izgleda da su svi na dobitku na ovom sajmu. Zaradi sajam, izlagači prodaju automobile pa i oni zarade, a ovi što nemaju para da kupe kola makar će napraviti pokoju lošu fotku pored Majbaha ili Mercedesa CLK/S/whatever, naravno pokušati da krišom ufotkaju pokoju hostesu da bi posle mogli da fapuju i naravno pitali je da li je i ona deo “dodatne opreme”.

Ja prilazim, prvi sam na raskrsnici, pandur me zaustavlja, propušta druge. Ja sve to kapiram, nema frke. Sad ide prva “smešna” situacija, a to je ona kao iz osnovne škole, kad neko drugi nešto uradi a okrive vas. Stojim ja tako, a iza mene neki lik, iz meni nejasnog razloga, leg’o na sirenu, u trajanju od jedno sekund-dve. Taman što je završio, pandur se okreće, misli da sam ja i kreće da me hejtuje – “Šta hoćeš? Gde si to stao? (pošto sam malo zagazio na pešački)”. Ja onako, po automatizmu ništa ne govorim, jer sam naučio da kad govorim kroz vetrobran automobila, retko ko me čuje, dok ja ove što su spolja čujem sasvim ok “unutra”, pa onako, gledam šta se na mene nameračio. Međutim, pošto ipak reguliše saobraćaj, brzo se vraća svom poslu.

Sad, priča se nastavlja. Iz suprotnog smera, dolazi lik, isto malo gazi na pešački, ovaj kreće i njemu nešto da govori. Ja naravno ne čujem, ali vidim da je prilično ljut, a slično deluje i lik iz automobila. Sad je pandur već prestao da maše rukama, samo stoji na sred raskrsnice i svađa se sa ovim likom iz suprotnog smera. Onda, nastavlja se dalje. Sad iz “normalnog” smera dolazi neki baja u Pežou 406, hoće da skrene desno ali iz nekog razloga zaista usporava više nego što je potrebno (sad malo branim pandura). Pandur se dere i na ovoga “ajde bre, skreći desno”, i tada ni pet ni šest, ovaj u pežou staje sa strane, i kreće da se dere na pandura “Šta je bilo, šta je bre bilo?!”. Ja, kao što rekoh, i dalje u potpuno za mene nepoznatoj situaciji u tom trenutku. Pandur odlazi do Pežoa, napušta raskrsnicu, nastavlja i dalje da gestikulira, baja iz kola sve vreme ponavlja “Šta je bilo bre, šta je bilo bre? Šta hoćeš bre?!” i u jednom trenutku samo zatvara prozor i odlazi niz ulicu.

Pošto je za sve to vreme saobraćaj nastavljen tamo gde je bio kad je pandur otišao do Pežoa, i ovaj iz suprotne trake je i dalje tu, a ja nasuprot njemu. Pandur se vraća na raskrsnicu, onako kao poluiznervirano što ga je ishejtovao ovaj u Pežou, ali skoro kao da mu je to “normalno”, nastavlja sa radom. Konačno nas propušta tj. pušta da krenemo, a ovaj “suprotaš” prolazi pored pandura i dere se “MA POPUŠI MI BRE KU*AC!” i kreće. Pandur, čuvši to, dere se za njim u fazonu Čkalje iz Kamiondžija, držeći se za “šapku” – “Stani bre, sad ćeš da vidiš, STANI!”. Ovaj baja iz kola kad je prošao raskrsnicu, odmakao recimo 10-ak metara od pandura, zaista staje, pandur trči do njega, međutim , kad mu je stigao otprilike do zadnjeg branika, lik daje pun gas i odjuruje (ovo mi nešto ne deluje kao ispravno korišćenje glagola, prim.aut) ulicom dalje. Ja koristim priliku da ne ispadnem kolateralna šteta i odlazim svojim putem.

I onda dok sam se vozio razmišljam, čoveče, ili ja imam neki nerealni strah od pandura saobraćajnih, ili sam prosto odgajan da su oni ipak nekakav zakon, pa sam propustio trenutak kada smo sa policajcima na “je*i si mater”. Ne znam, imate li vi neka iskustva koja bi ovo mogla da potvrde ili demantuju?

MUP kaže da je sve u skladu sa zakonom, i da vozači moraju što pre da prijave izgubljene tablice, jer su suprotnom kradljivac može da ih iskoristi za neko krivično delo. A kako se nove tablice ubacuju u ležišta koja je kao i uvek veoma lako otvoriti i tablice izvaditi, postavlja se pitanje, da li uopšte vozač nekako može da ih zaštiti?

Ne treba zaboraviti da su tablice deo “javne isprave” i kao takve na njima ne smete ništa raditi – ne smete ih bušiti, vezivati žicom i na drugi način ih osiguravati. Lepljenje lepkom takođe ne deluje kao dobar izbor, lepak lako može da procuri i ošteti vam farbu automobila.

Ono što je ostavljeno vozaču jeste da tuži N.N. lice za krađu tablica, ili da tuži firmu zaduženu za održavanje puteva na kojoj je, usled lošeg puta, tablica spala. Ostaje naravno potreba da se sve to dokaže, plus da uopšte dođe do presude, pa do isplate nadoknade. Jasno je da od toga nema ničega. Ukupni trošak za vađenje te “nove” tablice, uz kaznu od 2500 dinara, izađe na oko 6500 dinara, pomenimo i to.

Evo vam veoma mogući scenario – Dolazite kući, parkirate kola ispred zgrade. Ujutru ustajete, krećete na posao, na kolima nema tablice. Ali zatičete zakačenu poruku na šoferšajbni – “Ukoliko želiš da dobiješ svoje tablice nazad, ostavi 1000 dinara u koverti na tom_i_tom mestu”. I onda čovek, da ne bi plaćao 2500 din (plus druge dažbine) plati, pa onda ti sitni krimosi ili narkomani to urade opet drugome, ili istom čoveku, samo kroz par nedelja, i tako u krug.

Jutros mi je pauk odneo kola! Kaznu policiji ću uredno da platim, a lopovima iz parking servisa ću možda, jednog dana! Nemaju pravo da mi drže vozilo iza rampe i teraću se do Vrhovnog suda, makar mi auto tamo bio godinu dana i još ću da ih tužim za odštetu! Pre ću državi, nego njima. Parking servis je najogavnija, najljigavija, najlopovskija organizacija koja postoji u Srbiji. Plljačkaju ljude kako stignu, jer idu na kartu da ljudi uvek idu linijom manjeg otpora: bolje da platim sad, nego da se potucam i maltretiram.

Tj. nije problem, uradili su oni posao koji treba da se plati. Ali je poenta da te ucenjuju da im odmah platiš kešom pre nego što preuzmeš vozilo. Kriminal, plljačka i ucena! Zato što im se može, što je skupština grada donela odluku koja je protivna zakonu i policija to kulira.

Ne može nijedno preduzeće, bilo kakvom odlukom ili uredbom koja nije u skladu sa zakonom da ti zabrani raspolaganje sopstvenom imovinom!

Prvi način borbe bio je sledeći:

Trebaju mi dobrovoljci koji će da sutra u toku dana sa mnom prave piknik-protest na mom automobilu koji su mi ukrali radnici Parking servisa koji se nalazi na njihovom placu na Slaviji.

Žurka na vozilu, to je prvi put da tako nešto čujem! Do sad su ljudi smišljali različite načine da reše problem sa Parking Servisom. Jedan lik je izvezao auto do kapije Parking Servisa tako da niko ne može ni da uđe ni da izađe, drugi je pak doveo advokata na lice mesta da pojasni zbog čega oni ne smeju da mu naplate kaznu, a neki su pak odlučili da naprave žurku na svom vozilu unutar parking servisa. Međutim, nakon odlaska u Parking servis, čovek je odustao od žurke, jer je saznao nešto zanimljivo:

Definitvno! Parking servis je priznao da zadržavanje vozila nakon odnošenja pauka je protivzakonito! I dalje neće da mi izdaju vozilo i rekli su da ih tužim. Što ću sa zadovoljstvom da učinim!

Ceo dan su me šetali da bi na kraju dospeo u pravnu službu u Sava centru. Tamo mi je izvesni gospodin pričao o svemu, osim o pravu. Da bi me na kraju “ubedio” kako sam ja dobrovoljno dao njima auto time kad sam napravio prekršaj (!?) i kako oni rade sve po zakonu jer su, božem, njima inspekcije svaki dan u firmi (pitaj mog brata lažova).

Kad sam, posle 45 minuta priče o ustavu, ćirilici, odgovornosti u saobraćaju i dobrovoljnog predavanja vozila Parking servisu video da nemam šta tu da tražim, moj advokat je pozvao druge ljude u njihovoj pravnoj službi koji su rekli da nema pravnog osnova za zadržavanje vozila, ali da to rade jer ne bi drugačije mogli da naplate tu količinu novca.

U prevodu: 20 godina činimo krivično delo iznude i ucene, ali ste vi na to navikli, ne bunite se, a i policija nema ništa protiv, tako da, platite, uzmite auto, pa nas posle tužite.

Do zaključenja ovog beep!-a još uvek nije došlo do tužbe i daljeg razvoja situacije, pa ćemo vas nadalje informisati kada spoznamo nešto novo. Ono što je ključ jeste da je čitavo poslovanje Parking Servisa izgleda nelegalno. Znamo svi za naplatu kazni za parkiranje koje se izgleda lako obaraju na sudu i za koje ne postoji pravni osnov, te se Parking Servis finansira samo od onih koji pod parolom “jao bolje da platim da nemam problema” zapravo i plaćaju te kazne. Sada se ispostavlja ni da ne smeju da zadržavaju vaše vozilo, te da je i to nezakonito, a opet po principu “jao bolje da platim pa da nemam problema” i to im prolazi. I kao i uvek, volim da podsetim na slučaj iz Hrvatske kada je tamošnji Parking Servis odlukom Vrhovnog suda morao da spusti cenu kazne za propušteno plaćanje parking sa cene od oko 20 evra na 2 evra!

]]> http://www.beep.rs/2011/02/03/jos-jedna-borba-protiv-parking-servisa/feed/ 7 http://www.beep.rs/2011/02/01/panduri-izazivali-udese-da-bi-krali-pare/ http://www.beep.rs/2011/02/01/panduri-izazivali-udese-da-bi-krali-pare/#comments Tue, 01 Feb 2011 15:56:29 +0000 Komarowsky http://www.beep.rs/?p=506 Eto šta se sve radi kod nas, čovek se nekako iznenadi koliko ima tih genijalnih planova i ideja, i koliko zapravo stari načini varanja više nisu “IN”. Sigurno ste i vi do sada, kao i ja, mislili da je glavni način nelegalnog finansiranja saobraćajne policije to kada vas uhvate u nekom prekršaju za koji niste ni mogli da znate da ste ga napravili, niti je puno bitan, kad ono, ima još genijalnijih. Pazite ovaj - Policajci namerno izazivali saobraćajne nesreće kako bi naplatili osiguranje.

Petnaest osoba, među kojima je petoro pripadnika saobraćajne policije, uhapšeni su jutros zbog sumnje da su namerno izazivali saobraćajne nesreće kako bi naplatili osiguranje.

Sumnja se da su lažiranjem nesreća oštetili osiguravajuća društva za 200.000 evra.

Akciju hapšenja izveli su pripadnici kriminalističke policije MUP Srbije u Zrenjaninu i Novom Sadu. Uhapšeni policajci se sumnjiče da su pozivali određene osobe da svojim automobilima dođu na dogovoreno mesto i namerno izazovu saobraćajnu nezgodu.

Osobe koje su učestvovale u izazivanju nesreće dobijale su 100 evra, a od osiguranja su saobraćajnim policajcima davali 1.000 evra, a ostatak uzimali za sebe navodi izvor “Blica” blizak istrazi.

Uhapšen je i jedan medicinski tehničar koji je osumnjičen da je pripadnik ove kriminalne grupe koja je pod istragom bila poslednjih devet meseci, kaže izvor “Blica” iz MUP Srbije.

Možda da se raspitamo gde se prijavljuje za neke statiste, ili makar ove što namerno voze kola u sudar?