* zvrrr * zvrrr *
Milkica (Milkica je inače ime za svaku personu koja se javi na telefon a nije sekretarica, već je tu “eto slučajno”. Kao što je Slavica ime za svaku osobu koja radi u knjigovodstvu): Halo?
Ja: Dobar dan. Interesuje me da li radite tehnički pregled za skutere do 50 kubika?
Milkica: Jao, znate, pa ja ne radim ovde (?!) ja sam tu sad slučajno se javila, a momci su na tehničkom što rade…
Ja: Pa samo me interesuje da li radite ili ne i koja je cena, ako možete da pitate
Milkica: Evo samo sekundu … (dere se) MIĆO, JEL RADIMO TEHNIČKI ZA SKUTERE?
Mića: RADIMO, RADIMO!
Milkica: Radimo!
Ja: Odlično, a samo ako možete da mi kažete cenu?
Milkica:  Jao, pa ne znam ja to… uf … evo čekajte, sad ću vam ih dati… (kaže Mići) – Evo uzmi telefon, da ja ne kažem nešto u šta se ne razumem pa ispadne problem…
Mića: Izvolite
Ja: Koliko je tehnički za skuter do 50 kubika?
Miča: 600 dinara
Ja: Do kad radite?
Mića: Sa mušterijama do 19h!

A to mi je inače isto legendarno, na sajtu stoji da se radi do 21h, ali sa mušterijama do 19h. Pa šta mene briga šta vi posle radite, možete do 3 ujutru da džedžite, zanima me do kada radite sa strankama. Kao kada bi Maxi radio do 21h, ali sa kupcima do 19:30h, jer posle toga slažu u magacinu robu, pa ako dođeš u 20h, “poljubiš vrata”.

Ništa, ja tako sa novom spoznajom put pod noge, pravac Parking Servis. Prvo, dok sam uspeo da dođem tamo do Mostara, pošto je pola prilaza zatvoreno zbog rekonstrukcije, pa još pride sve u nekom mraku, ali snađem se. Ulazim u ogromni deo za tehničke preglede, nema žive duše. Tek, iza mene čujem

Radnik: Izvolite (tiho, skoro nečujno)
Ja (okrećem se poput tigra!): Dobar dan, ja bih za tehnički pregled…
Radnik: Šta, jel ovo (pokazuje na skuter?)
Ja: Da
Radnik (uz osmeh): A, pa ne radimo tehničke za motorcikle.
Ja: Molim?
Radnik: Ne, ne, ne radimo, samo automobile.
Ja: Ali, ja sam zvao pre sat vremena i rekli su da radite
Radnik: Nemoguće!
Ja: A jel možete još nekog da pitate?
Radnik: Evo sad ćemo! (nekako ponosan zbog toga što će i neko drugi reći da ne rade) – Eeej (dovikuje nekom liku na kraju hale), jel radimo tehnički za skutere?
Radnik 2: Naravno!
Radnik: Za motore?
Radnik 2: Ma da bre!
(Radnik 2 polako prilazi, ja gledam Radnika 1 u fazonu – koji je tvoj problem, Radnik 1 gleda u Radnika 2)
Radnik: A otkad mi radimo skutere?
Radnik 2: Pa oduvek?!
Radnik: Pa juče neka dva momka bila za dva motora, ja ih poslao kući,  a i prošle nedelje sam tako nekoliko njih!
Ja se u sebi mislim, “ovaj Parking servis i kad ne planiram da pišem o njima, oni mi daju temu”.

I naravno, umesto zaključka, moje standardno “šta bi bilo…”. Šta bi bilo da sam ja odlučio da banem tamo bez poziva telefonom? I ovaj lik mi kaže ne radimo, ja kao “ok” i odem. Ili da se slučajno on javio na telefon … ili šta sa svima onima koji su se iscimali da dođu a ovi ih iskulirali? Na kraju krajeva, nije da me briga, ali siguran sam da menadžment Parking servisa ne bi bio presrećan kada bi znao da su ostali bez više desetina hiljada dinara za tehničke preglede koji su u suštini usluga, pa kao takvi i skoro pa čista zarada.Šalji dalje!

I tada naravno kreće – babe u ulici su odmah podigle bunu, komšije su se već organizovale da vide “ko će njima da odnese auto”, i slično. A zapravo, situacija je potpuno suluda, jer je moja ulica jedna od najnebitnijih ulica u gradu, ako tako mogu da kažem, i jedna od onih (iako nije slepa), gde znate da neko ide upravo u vašu ulicu ako uopšte uđe u nju, odnosno jednostavno nema “slučajnih prolaznika”. I relativno je mala, i “domaćinska”. Ipak, i kao takva, ima svoju “porciju” automobila, pa kada se ljudi parkiraju i levo i desno ispred svojih kuća (što rade), onda nema gužve. I tačno se zna, ovaj komšija je ispred svog ulaza, ovaj drugi ispred svog … Sad kad bude parking samo sa jedne strane, zasigurno će biti gužve za parking, ali to je sve deo plana, pogađate, dobrog Parking Servisa, kako bi se ispostavilo da ustvari imamo problem sa parking mestima i potrebna nam je zona.

Do tog trenutka, nikome nisu smetala kola levo i desno na trotoaru jer se ulicom u suštini ide sredinom kolovoza, a da ne govorimo što je takvo “raspoloženje” već “sto godina”, otkad je ulica napravljena i otkad u njoj ima ljudi. Jasno je da od organizovanog “pokreta protiv Parking servisa” neće biti ništa, ali će svakako biti interesantno videti kako će prolaziti individualni susreti sa paukom, ako isti uopšte odluči da navrati do ulice u koju iovako niko ne ide.Šalji dalje!

Čovek ima uredno plaćenu mesečnu kartu za parkiranje u drugoj zoni, u centru grada. Ostavio je automobil na parking mestu i otišao na odmor. Kada se vratio sa godišnjeg odmora, automobila nije bilo. Naravno, pomislio je na najgore, pa je obavestio policiju da mu je automobil ukraden. Međutim, ubrzo saznaje da auto ipak nije ukraden, već ga je odneo pauk. Kako, zašto, upitao se, kao i svako drugi, da bi saznao šta se u međuvremenu dogodilo.

Naime, u blizini njegovog parking mesta, i mesta na kojem živi, nalazi se jedna banka. Ta izvesna banka podnela je zahtev da dobije rezervisana parking mesta ispred svoje poslovnice, i zahtev je odobren. Nakon nekoliko dana, pojavili su se neki fini ljudi koji su od regularnog mesta na kojem je parkiran automobil, napravili rezervisano mesto – obrisali oznake zone, a belu boju pretvorili u žutu. Šta se dalje događa? Po nečijoj prijavi (banke, parking servisa, inspekcije, pandura koji su tuda prolazili), Pauk i inspekcija se pojavljuju i odnose čovekov auto, koji je od trenutka “prefarbavanja” parkiran na pogrešnom mestu. Sve to naravno ne bi bilo ništa TOLIKO strašno, da čovek odlazi u Parking servis uz “kuc, kuc, dobar dan, dobar dan, napravili ste grešku, vratite mi auto”, Parking servis kaže “Ah moj gospodine, naravno, evo vašeg automobila”. Logično, takav scenario se nije dogodio, već čovek dobija info kako mora da plati i kaznu i “taksu za odvoženje” jer je bio nepropisno parkiran a oni sve radili po zakonu (što, kada gledate na papiru, i jeste slučaj).

Onda on kreće po raznoraznim inspekcijama i “zaštitnicima građana”, gde dobija čak i odgovore kao što su “vi prvo izmirite sva dugovanja prema Parking servisu i policiji, pa onda možete da se žalite”. Naravno, jadan čovek, uvidevši da nema ništa od bagre sa kojom “pregovara”, plaća kaznu i uzima svoj auto, ali ne bez borbe – prijavljuje slučaj i medijima. A mediji ko mediji, ipak predstavljaju malo “svetlo na kraju tunela”, pa sve to dolazi na televiziju i u novine. Kako to naravno biva, ubrzo se javlja i Parking Servis sa “Mi se izvinjavamo, vratićemo novac gospodinu, pošto je očito da nije bila njegova greška u pitanju”.

Naravno, siguran sam da novac ne bi vratili da je u pitanju bio neki tunjavi baja koji je platio kaznu i rekao “neka, bolje ovako, da nemam problema nekih posle”. !#%”$&%!#$&&”#$”#Šalji dalje!

Ja: Eeerrrm, šta je ovo, zar nisi otkazala?
Keva: A pa znaš nisam, zvala sam da otkažem, i onda sam rekla da ću da otkažem, oni pitali “a što?” ja rekla da mi je skupo, i oni rekli “pa evo, umesto 490 dinara, jel vam odgovara da plaćate 250?” i ja rekla “odgovara”
Ja: … pa ali … mislim … … šta … ufffff …

Opet skapiram, ne vredi mi da se cimam, samo se zapitam, koliko li oni zarađuju kada su “na keca” pristali da spuste cenu praktično duplo, i verovatno i na toj spuštenoj zarađuju sasvim solidno… i naravno, tu nije kraj. U paketu se nalazi i poklon – ručni sat kvadratastog oblika sa rimskim brojevima, eminentne firme – QUAN XO.  Mislim da nema sveukupno 5 grama u njemu, zajedno sa uputstvom na A6 papiru (to vam je četvrtina A4) gde piše kako se ubacuje baterija a kako nameštaju kazaljke.

Tako da se saga sa enciklopedijom zapravo nastavlja.

p.s. A i ti kinezi – kad treba da ubace olovo i naprave masu kao kod recimo ručnog sata, da bi bio kao “originalniji” oni to ne urade, a sa druge strane kad nešto zaista treba da bude lako kao perce, oni odu u Rusiju da nabave lim.Šalji dalje!

Maj 2007
Wireless signala: 3
Imena: BG Wireless, KBC Net, MadNet

Maj 2008
Wireless signala: 6
Imena: BG Wireless, KBC Net, MadNet, TP-LINK, HG520s, Linksys
Otključanih mreža: 3 (poslednje)

Šta nam to govori?  Stvari su krenule na bolje… ali su krenule i prilično “bageljaški”. Ljudi su dobili svoje modeme, i sve što su umeli da urade jeste da ih povežu i osposobe. Tako je wireless postao dostupan svima sa wireless uređajem, ne samo vlasniku modema, a on verovatno nije ni znao da mu se neko nakačio

Maj 2009
Wireless signala: 11
Imena: BG Wireless, KBC Net, MadNet, TP-LINK, HG520s, Linksys, Aca-Dom, Kucnamreza, mojinternet, Orion, Beogrid
Otključanih mreža: 5

Šta se dalje događa? Ljudi polako shvataju da im neko krade internet, pa uspevaju ne samo da promene ime svojih wireless mreža već i postavljaju lozinke. Naravno, povećava se i broj wireless internet operatera sveukupno.

Maj 2010
Wireless signala: 15
Imena: Ko krade net ubicu ga, Gajba, Nije za tebe komsija, Samo moj internet, PowerNet, Aca-Dom, Kucnamreza, Zhicabez, Bezi od mog wirelessa, Orion, Beogrid, YeahYeahYeah, BG Wireless, KBC Net, MadNet
Otključanih mreža: 0

Naravno, u dobrom starom komšijskom običaju, ljudi su shvatili da nije u redu da oni plaćaju wireless a komšija da se na njega kači besplatno, pa su mreže zaključali, ali im dali i prilično prigodna imena.

Ko posle kaže da nismo telekomunikaciono razvijeno društvo? Hajde čikam vas da pronađete bilo koje mesto u gradu u kojem u tom trenutku nema makar jednog wireless signala (nije bitno da li je otključan ili ne). Da ne govorimo što sada kafići ako nemaju Wireless, skoro kao da nemaju ni espresso.

BONUS ANEGDOTA

Da ne prođe i bez ličnog slučaja … jednom prigodom sam kod babe montirao wireless, čisto da bih testirao da li radi oprema kako treba. Nisam hteo tog dana da je pokupim i ostavio sam da radi. Sutradan, kada sam došao, lampica koja označava bežičnu mrežu samo što nije “iskočila” od treperenja. Pogled u trenutno stanje pokazao je da se u tom trenutku devet ljudi nalazi na bežičnoj mreži, a log je pokazao da ih je bilo još nekoliko puta toliko u proteklih 24h.

Pa vi vidite!Šalji dalje!

petar.petrovic@eunet.rs – muško
milica.milivojevic@eunet.rs – žensko
jelenamar@gmail.com (od recimo jelena marjanović) – žensko
jekana83@yahoo.com – muško
mawaljubiwica@yahoo.com – muško
napaljenagoga@hotmail.com – muško, možda trandža
jovanica_carica@yahoo.com – dete
djurdjacmok@gmail.com – muško
machkicadorcol@gmail.com – trafiking, ne nasedajte
iwa92@yahoo.com – muško
oljica_i_maki@hotmail.com – muško i muško
lepajana@aol.com – nigerijsko pismo, ne nasedajte
plavusha90@krstarica.com – muško
folkerka94@yahoo.com – najverovatnije žensko, kad je vidite udarite je lopatom
majadroca@hotmail.com – muško
sexygirlbgd@yahoo.com – nimalo seksi starija teta iz obrenovca
majimeda@gmail.com – muško
cice_vrishte@yahoo.co.uk – žensko
bojanica_mezimica@gmail.com – muško

There you go!Šalji dalje!

Filmovi o lovu

50 filmova na 5 DVD-a – 60 sati filmova o lovu

Filmovi su na srpskom, engleskom, ruskom, nemackom i italijanskom jeziku.

Kratak sadrzaj ponudjenih DVD izdanja:

- Lov na divlje svinje
- Lov srndaca
- Lov veprova
- Lov na losa
- Lov na fazana
- Lov na patke
- Lov na sotke
- Lov na jarebice
- Lov u Kanadi
- Lov u Americi
- Lov u Italiji
- Lov na Balkanu
- Lov u Rusiji

Uz svaku porudzbinu dobijate na poklon DVD izdanje o dresuri pasa.

Ukupno 60 sati filmova o gotovi svim vrstama lova.

Cena kompleta od 50 filmova je 1600 dinara ili 32 dinara po filmu.

U cenu jesu uracunati troskovi dostave na Vasu adresu.

Za porudzbinu je potrebno da nam na e mail xxxxxxx@gmail.com   dostavite:

-IME I PREZIME
-ADRESU STANOVANJA
-MESTO STANOVANJA
-KONTAKT TELEFON

Ne znam odakle ovoj osobi ovi video snimci, ali imam veoma pouzdane informacije da se zapravo radi o materijalima koje koristi Severna Koreja kada ispituje špijune sa zapada, i kada svi drugi tradicionalni metodi zakažu. Kako drugačje objasniti da postoji osoba koja svojevoljno gleda 60 sati lova na jarebice na nemačkom jeziku? Ajde još i da razumem delimično recimo “Lov na Balkanu”, ali zašto bi iko gledao “Lov na losa”, na italijanskom jeziku, kada će to biti najbliže što će losa najverovatnije videti u životu. A i kako uopšte izgleda taj video snimak?

00:01h – Lovac kreće u šumu
00:01 – 00:24h – Lovac je naišao na poziciju sa koje može da osmotri i vidi da li se tu negde krije jarebica/divlja svinja /manbearpig
00:25h – Lovac je uočio divlju svinju i kreće ka njoj
00:26 – 00:43h – Lovac je došao na poziciju sa koje može nanišaniti i upucati divlju svinju
00:44 – 00:45h – Priprema se, nišani, puca!
00:46 – 00:48h – Odlazi do mesta gde se nalazi upucana divlja svinja … samo da bi skapirao da je zapravo promašio.
00:49h – Kreće do nove lokacije
01:05h – Dolazi do nove lokacije
…

Pravi “rollercoaster” je ovaj DVD o lovu. Jedino dosadnije od toga je slušanje vodostaja na Radio Beogradu.Šalji dalje!

Da pomenem i to, iPod me nikada nije zanimao, jer nikada u sebi nije donosio FM tjuner. Svi drugi su ga imali, Apple nikada i ja to jednostavno nisam razumeo, a na radiju uvek ima nešto interesantno. Ako ništa drugo, a ono vesti. I tako se, pred kraj prošle godine, iPod gama proširila novim modelom koji je u sebi doneo FM tjuner. Posle jedno 6-7 godina od kada je radio postao standard na prenosnim mp3 plejerima.

KUTIJA

Šta reći za ovo … možda je najbolje – nema je. U suštini dobijate plastičnu ambalažu malih dimenzija, potpuno neodgovarajuću za skup uređaj kakav iPod jeste. U njoj, opet ništa – jadnjikavo uputstvo na malom broju strana, slušalice, kabl i nekakav adapter (o kojem će biti reči kasnije). Ne zahtevam ja puno, ali ne bih imao ništa protiv nekog boljeg uputstva, CD-a, ponekog dodatka, šta ga znam. Bilo šta što će staviti do znanja da ste svoju ne malu ušteđevinu dali za mp3 plejer.

PLEJER

OK, ovde nema većih zamerki. Lep je, tanak, lagan, „breath-taking“ što bi rekli englezi, sve u svemu, mp3 kakav bi trebalo da imate. Softver, isto odličan. Intuitivan, ima sve što vam je potrebno, u 99% slučajeva će „ispratiti“ ideju koju imate u glavi, a i u suštini niko ne spori da Apple ume da napravi dobar softver. Ovaj pasus sam zapravio ubacio više kao povezivanje između kutije i početnog korišćenja.

PUNJAČ / KABL

Evo i prvih problema. U paketu sa uređajem dobija se kabl za punjenje. Na jednom kraju je standardni USB na drugom standardni Apple port. Prednost ovakvog sistema je to što se preko apple konektora vrši slanje podataka na i sa iPod-a, prenose se i komande ako iPod nakačite na nezavisni set zvučnika ili povežete u svoj automobil. No, kao što možete i da zaključite, punjenje je ograničeno na punjenje putem računara. To ne samo da traje duže nego punjenje preko strujne utičnice, već je i potpuno nepraktično ako idete na putovanje. Sigurno nećete sa sobom nositi i laptop (ako ga posedujete) da biste na njemu punili iPod. No nemojte da brinete, rešenje postoji – Apple strujni adapter je vaš po ceni od samo 4000 dinara!

I ne samo to, već, naviknuti na činjenicu da se vlasnici iPoda verovatno služe MacBook-om ili iMac-om (čije je celo kućište u monitoru), drugari iz Apple-a su ponudili poprilično kratak kabl za povezivanje USB porta i iPod-a, pa svi (normalni, dodaću) ljudi koji kućište drže na patosu moraju se zadovoljiti time da iPod drže na samom kučištu, jer do stola “neće dogurati”. Ako vam ovo ne odgovara, ne očajavajte, za blizu 3000 dinara možete kupiti duži kabl!

“JAO ŠTO JE STRAVA OVA PESMA…”

“Ništa ne brini, zakači na standardni USB ovaj moj mp3 plejer, otvori folder i prekopiraj je”, rekao bih ja kada bih imao bilo koji drugi MP3 plejer a ne iPod. Ako imate iPod, sva je prilika da sa sobom nećete uvek nositi data kabl, pa od prebacivanja nema ništa. A čak i ako bi se data kabl nekim čudom našao u vašem džepu, “prijateljski PC” na kojeg hoćete da kopirate pesme neće ih ni videti na iPod memoriji. Zaboravite i na iTunes, on neće dozvoliti da pesme prebacite na hard disk, pa je jedino rešenje neki od programa koji se time bave, poput aplikacije Senuti. Ona će kopirati numere sa iPod-a na računar, ali se i plaća. Pa osim ako pored iPod-a nećete nositi i USB flash sa programom kao i data kabl, od prebacivanja pesma nema apsolutno ništa.

“HAJDE DA ZAMENIMO POZICIJE KONEKTORIMA…”

Rekli su jedan drugome, dva Stiva, Džobs i Voznijak, i zapalivši cigare gorućom novčanicom od 100 dolara dodali su “… kako bismo naterali korisnike da kupe nove dodatke!”. Naime, iPod Nano pete generacije skoro identično izgleda kao onaj četvrte. Kasnije provalite da ima veći ekran, kameru … ali i zamenjene pozicije konektorima. Sad znači ulaz za slušalice nije desno, već levo, a dok konektor je sa desne strane. U onoj jadnjikavoj kutiji sa početka priče vi dobijate nekakav “adapter” za ovu novu postavku, ali on se skoro nigde ne može udenuti osim u zvanični Apple dock. I šta to znači? Ako imate na primer Logitech zvučnike za iPod, koji poseduju “modlu” za iPod Nano, nećete moći da ga udenete, jer će konektor na mp3 plejeru biti isuviše desno. Ako pak izvadite modlu, nećete moći lepo da pritiskate tastere iPod-a jer će on ceo “landarati”. Šta vam ostaje? Nazad u prodavnicu.

“CHARGING IS NOT SUPPORTED WITH THIS ACCESSORY”

Drugari iz Apple-a su kod prvih modela iPod-a omogućavali punjenje kako putem USB-a tako i putem FireWirea. Sve je funkcionisalo kako treba, a konektori su podržavali oba standarda. U jednom trenutku, Apple je izbacio podršku za Firewire iz narednih modela, time čineći da svi oni dodaci (punjači, kablovi, dokovi, zvučnici…) prestanu da “pružaju struju” iPod-u koji je u njih uključen, uz poruku “Charging is not supported with this accessory”. Šta to znači? Možete priključiti iPod na zvučnike (koji su pak prikačeni u struju) ali u trenutku kada on ostane bez baterije, nema više muzike za vas. Punjenje morate obaviti kroz kabl (sa adapterom za struju) što onemogućava da iPod bude priključen u zvučnike. Znači, opet prodavnica!

SAMO DEO

Ovo je samo deo svih “radosti” koje Apple uređaji pružaju. Da ne govorimo o sinhronizaciji koja vrlo često zna da napravi problem a ne da bude korisna, o slušalicama koje iako daju dobar kvalitet zvuka skoro nikada nisu mogle da se pohvale kvalitetom izrade i trajnosti, kao i tome da baterija u suštini ne traje ništa duže od one na mobilnom telefonu, koji pored većeg ekrana poseduje i tu “nezgodnu” funkciju da mora biti nakačen na mrežu kao i da omogući telefoniranje. A bateriju čak ne možete ni sami zameniti kada joj istekne radni vek.Šalji dalje!

Evo recimo, naslovne strane:
1. Svemir će biti mali kada saznate seksi listu
2. Istina o seksu za jednu noć
3. Novi modeli “brazilke” – Izaberite i isecite onaj po svojoj meri

Onda okrenete sadržaj, i evo šta kaže:
- 11 razloga da ne nosige gaćice

Onda još malo vrtite, rubrika – On od A do Ž. Neki momak u gaćama, bez ičega, i ima neke strelice koje ukazuju da određene delove tela, i tu piše:
- Primamljivi trbušnjaci – Pakovanje od šest komada je u redu, ali izdefinisanih osam pločica je ono pravo
-  Obline kao isklesane – Ne možemo da izdržimo, a da pogled ne uputimo “tamo dole”, kada je tu savršen putokaz u obliku slova V
-  Čvrsta guza – Ne možete je uvek videti, ali znate da je tamo
- Paket koji se ističe (ne moram da vam govorim gde je upućena strelica) – Čvrst je, besprekoran i tako masivan, malo mu fali da eksplodira iz njegovih gaćica – to je stvar od koje se stvaraju snovi.

E sad, “sećate se” naslovne strane i “nove brazilke”? E pa ono “odaberite i isecite po svojoj želji” – se zaista događa unutra! U stilu “obucite cicu”, na jednoj strani imate četiri “modle” odnosno šablona za bikini liniju. Jedan je “ljubavni trougao” drugi “medeno srce” treći “zabava je tamo” (u obliku strelice naravno) i četvrti “ravno kao pista”. Postoje tu i dodatni komentari tipa “Budite nevaljali navigator. Destinacija – dole južno” Sad, meni nije jasno samo šta sa ovim treba da se radi, pošto je u pitanju papir najobičniji. I ako ga isečete, onda ga šta, postavite na “mesto” i zalepite? Ili stavite selotejp? Pa onda oko toga se brijete? Ili pak sa tom modlom idete u salon i kažete – evo ovako hoću da izgledam “tamo dole”.

Onda naravno dolazi deo sa pitanjima čitateljki:
- Kako se dopasti muškarcu, kada se ni sama sebi ne sviđam?
- Imam dečka i imamo seksualne odnose. On mi je prvi. Ali imam jedan problem, ne mogu da svršim, probali smo razne poze i prosto ne ide…
- Penis mog dečka je blago zakrivljen. Da li je to normalno?

I onda pred kraj časopisa, dolazi predlog knjiga koje treba pročitati. Već pogađate:
- Rođena za šoping, Karmen Rid
- Služavke, Ketrin Stoket
…

I neka to za ovaj put bude to. Meni je bilo teško, ali sam zbog svih vas drugih odlučio da podnesem tu žrtvu i upustim se u čitanje Kozmoa. Sada odoh da pogledam maraton snimak mečeva Svetskog prvenstva u fudbalu, da se povratim. Što je nacrnje, i to će me smoriti, ali će uspostaviti unutrašnju ravnotežu!Šalji dalje!