Ja: „Halo?“
Ona: „Ej ćao, šta radiš?“
Ja: „Ništa, evo, čituckam nešto“.
Ona: „E super, slušaj, zvala je Caca, hoće nešto da te pita u vezi onog programa što si joj pisao za računar“.
Ja: „Ja pisao program?“
Ona: „Da!“
Ja: „Ali … ja ne pišem programe? Ne bavim se programiranjem…“
Ona: „Ne znam, nešto u vezi računara što si joj sređivao…“.
Ja: „Ali ja joj nisam sređivao računar, nisam njen računar nikad video u životu?“
Ona: „Ajde vi se čujte pa neka ti objasni!“

“…a turska serija je tek za pola sata”

Ja tu naravno vidim nema vajde dalje da se objašnjavam, žena je to, ko zna u šta može da se pretvori diskusija, pa odlučim da pozovem Cacu da vidim „what’s all the fuss“. Iskren da budem, malo sam i bio zainteresovan da saznam kakav sam ja to program pisao, možda nešto čega nisam ni svestan, iako sam prilično siguran da sam poslednje stvari pisao u Basicu, osim ako ne računamo HTML, koji ionako nije programski jezik.

Caca: Halo?
Ja: Ej ćao … evo javljam se, šta se dešava?
Caca: E da, pa u vezi onog programa što si nam pisao…
Ja: Aman, nisam vam pisao nikakav program!!!
Caca: … pa je tu neki čovek pa da mu ti objasniš šta si radio.
Ja: eeeerm …
Neki_čovek: Dobar dan. Evo ja sam ovde sad uzeo da sredim ovaj kompjuter, pa da vidim sa vama šta ste to vi radili…
Ja: OK, ali ja nisam pisao nikakav program, niti sam taj računar ikada video u životu?
Neki_čovek: Ma ne, ne pisali, nego instalirali operativni sistem. Vi ste im instalirali Vistu…

Istina sviju nas

Sad sam već bio potpuno siguran da u životu nisam ni prišao tom računaru, jer ne znam u kojem bih napadu ludila nekome instalirao Windows Vistu, pa tačno da mi je najveći neprijatelj. Međutim, tu ne leži najveća muka.

Ja: Dobro, onda sam siguran da nisam ja instalirao pošto Vistu ne bih instalirao nikome, ali nema veze, recite šta je problem?
Neki_čovek: Znate, ja se bavim računarima dosta (već sam ovde znao koliko je sati) i sada ja želim da povežem ovaj računar na internet. Međutim, vi ste instalirali Vistu a ona je komplikovana i zbunjujuća za korisnike, mnogo je bolje da se instalira Windows XP sa Se-Pi-Tri. On je mnogo jednostavniji za početnike i razumljiviji…
Ja: Ali … Vista, kakva god da je, je izašla kasn…
Neki_čovek: I ja sad hoću da povežem računar na internet. Međutim, ne mogu to da uradim, pošto on meni u Visti traži neki Aj-Es-Pi, i ne samo to, nego mi traži i juzernejm i pasvord. A jasno je svima da ADSL ne traži nikakav juzernejm i pasvord! Samo se poveže i on odmah ide na internet!

I sad, ne znam koliko se bilo ko od vas bavi računarima u smislu pomoći drugima koji ne poznaju kompjutere, a posebno po pitanju pomoći putem telefona, ali ako ste iole upućeni, znate da su najgore stvari da objasnite nekome ko ne ume da radi sa računarom šta je zapravo potrebno da uradi, kao i to da se od vas podrazumeva da znate kako tačno zvuči koja opcija i gde se vizuelno nalazi u okviru menija.

Ja sad, kada bi me neko pitao gde je tačno opcija da promeniš wallpaper na desktopu, sigurno ne bih znao napamet da izdeklamujem, nego kliknem desnim na desktop, nađem opciju za to, i tako dalje. E pa ovo je jedna takva situacija, u kojoj ja, u poluraspoloženom stanju, preko mobilnog pojašnjavam čoveku šta treba da uradi, potpuno svestan da ništa pametno nećemo uraditi.

Ja: OK, hajde polako da vidimo, jel ste vi uopšte uključili modem?
Neki_čovek: Jesam, jesam, pa uključen je on u startu!
Ja: Aha, ok, dobro, a jel ste povezali modem i računar?
Neki_čovek: Kako dal’ sam povezao, pa povezani su?
Ja: OK, super … a modem i telefonska linija?
Neki_čovek: Pa kažem vam da su povezani!
Ja: Kako mislite … pitao sam vas za modem i računar, ne modem i telefonsku liniju?
Neki_čovek: Pa povezao sam telefonsku liniju u modem u računaru!
Ja: For the love of … Čekajte, ja sam razumeo da je potrebno da se instalira ADSL? U tom slučaju morate da imate poseban modem, a sa računaom povežete putem LAN kabla ili eventualno USB kabla… ne treba da povežete u modem unutar računara koji je za običan dial-up.
Neki_čovek: Pa ja je lepo pitam jel ima modem, kaže ima u računaru! (Ja se mislim, pa valjda bi trebalo da znaš bolje kad se “baviš kompjuterima dugi niz godina” prim.ja) OK, sad ćemo mi to da nađemo pa ćemo vas pozvati.

“tako, sad još samo da kliknem ovde, i milion dolara iz UK lutrije je moje!”

I sad, da Caca nije preko sedam brda i preko sedam mora, seo bih ja u auto i otišao to da sredim, međutim, i pored toga, nakon nekoliko minuta povezivanja, javlja se čovek, kaže „sve sam shvatio, sad ću ja to da rešim“. Ja naravno srećan, kažem „OK“, i čekam da vidim rezultate. Sutradan sam saznao da je čovek instalirao taj njegov toliko omiljeni Windows XP Se-Pi-Tri, i da je nekako, verovatno uz pomoć onozemaljskih sila, uspeo da natera sve to da radi. A možda je jednostavno po ubacivanju pravog modema u priču instalacija prošla znatno lakše, čim je povezao LAN kabl sa računarom, ko bi ga znao…

Stoga, kao što uvek volim da kažem, ako vas neko pita da li znate da radite na računaru, najbolje je da odgovorite – „Znam znam, stalno sam na Facebook-u i lajkujem fotke, ali i proveravam rezultate iz kladionice … a, mislite da popravim nešto? Ma kakvi, meni je to špansko selo!“.

Jedino klinički dokazano sredstvo koje rešava sve probleme sa korišćenjem računara

Vi? Da vas čujem, sigurno imate neki lep primer!

Međutim, pored standardnog hejtovanja Apple proizvoda i uopšte „vrhuške“ te kompanije, shvatio sam da jako veliki deo problema, možda čak i najveći ne leži u njima, već zapravo u kupcima te opreme. Nadam se da više niko od „stručne javnosti“ ne misli da ne postoje ljudi koji kupuju „jabuka“ proizvode bez obzira na njihove karakteristike i da li su im oni potrebni. Ukoliko Apple nešto izda, oni to moraju posedovati. Naravno, postoji i „umereno-ekstremna“ struja, ako se uopšte neka grupacija može etiketirati takvim oksimoronom, koja kupuje samo Apple proizvode, ali ipak one koji su im potrebni ili „potrebni“. Logično, tu su i oni koji zaista „moraju“ da imaju Apple, jer koriste njihove specifične programe, poput recimo Final Cut-a, zaista im odgovara set portova koje sa sobom Apple nudi, profesionalno se bave muzikom pa im je lakše povezivanje instrumenata (mada su i tu granice znatno pomerene) i slično. Ali, od svih tih, čini mi se da je najgora kategorija onih koji kupe Apple proizvod, pre svega prenosni ili desktop računar, da bi na njemu instalirali – Windows.

Desilo mi se to nekoliko puta … Saznam da ne radi računar, složim se da dođem i pogledam, ulazim u prostoriju, vidim iMac „sa leđa“, ogroman ekran, velika jabuka koja svetli. U tom pomislim, „oh ne, pa ja nisam toliko iskusan sa OS X-om. Ok, snaći ću se, ali ipak…“. Međutim, prilazim, pogledam, karakterističan šareni „prozor“ u levom uglu, i tad sledi ključno pitanje –

- „Ali, ovo je Windows?“,

- „Da“,

- „… na Meku?“

- „Da“

- „… Windows … ozbiljno?“

- „Pa da, šta je čudno?“

Potpuno pomešanih osećanja (srećan što je Windows i što ću ga ipak lako popraviti, zbunjen zbog toga što neko radi takav nonsens sa svojim kompjuterom) popravljam računar, i naravno razmišljam… Zašto bi neko kupio Mac, potom od njega napravio PC? Ne vidim niti jedan dobar razlog da se plaća mnogo više, da se eventualne prednosti Mac-a potpuno „uguše“, da se uopšte ceo sistem „rastavi“ da bi se dobio PC koji je zapravo plaćen tri puta više nego ekvivalentni lični računar koji ne nosi „zagriženu jabuku“ kao logo.

- „A izvini, zbog čega si stavio na Mac Windows?“

- „A pa ne mogu da učim da se snalazim sa OS X-om, uvek sam radio na Windowsu, lakše je tako“

- „Ali, zbog čega si onda platio tri puta veću cenu za nešto od čega ćeš kasnije napraviti standardni PC?“

Ovde, u stilu Mikijevog Almanaha, možete da birate šta je ponuđeni odgovor. Svi su naravno tačni, ali samo jedan u ovoj konkretnoj situaciji. Stoga, izaberite onaj koji vam se najviše dopada:

a) Zato što je lep

b) Zato što ću možda nekada da koristim Mac, pa bolje da ga imam

c) Zato što ga ima moj dobar drug i radi u njemu i sve mu je super

d) Zato što imam para za bacanje

e)  Zato što hoću da postanem poznati DJ a svi poznati DJ-evi koriste Mac, ali još uvek nisam niti jednom pokrenuo program za DJ-ing pa sam odlučio da do tad iz Windowsa surfujem po Facebooku i gledam slike smešnih mačaka na internetu

Agonija se ovde naravno ne završava. Dobar deo tih velikih ljubitelja Mac računara koristi duplu instalaciju omogućenu od trenutka kada je Apple počeo da koristi Intel procesore, pa kroz Boot Camp softver pokreću Windows, ali ima i onih naprednijih, koji su čuli za Parallels, i njemu slične aplikacije, koje služe za pokretanje Windows aplikacija na OS X-u. Tek tu ne znam šta je gore:

PRVA GRUPA KORISNIKA – Oni koji uspešno koriste Parallels za pokretanje aplikacija iz Windows na OS X-u, a koji su navikli da imaju Windows Mail, da igraju video igre i slično. Ipak, delimično su samosvesni pa nekada uključe nativne OS X aplikacije.

DRUGA GRUPA KORISNIKA – Ovi su još interesantniji – koriste isključivo Windows programe čak i ukoliko oni postoje za OS X. Tako umesto Office paketa za Apple operativni sistem, pokreću Parallels pa u njemu pak startuju Word i Excel, jer su „na njih navikli“. Naravno, koriste i „Windows Live messenger“ iako i on postoji za OS X, kao i pregršt drugih programa.

TREĆA GRUPA KORISNIKA – Treća grupa je možda i najinteresantnija. Oni u trenutku kako se Snow Leopard podigne, tako automatski klikću na startovanje Parallelsa i „od A do Š“ pokreću Windows programe, pa im tako OS X služi kao svojevrsni „nosač aviona“ za Windows aplikacije, lepo šareno okruženje za pomenute programe ili već nešto tome slično.

Kako post često treba da poseduje i edukativnu notu, sa poukom ću i završiti. Ukoliko imate novca za Mac računar, dobro razmislite da li vam je on zaista potreban. Da li obavljate neku od jako dobro definisanih pozicija i poslova za koje je Mac istinski bolji izbor nego PC. Ukoliko to nije slučaj, slobodno kupite PC računar, a za ostatak se častite novim mobilnim telefonom, garderobom, uplatite letovanje za sebe i dragu osobu, ili bilo šta tome slično. Život i rad će vam zaista biti mnogo lakši.

A ukoliko pak hoćete Mac zato što je lep ili da biste bili faca u lokalnom kafiću, onda za vas nema pomoći.

Poštovani,

Dana 20.06.2011. godine (a samo pismo je stiglo pre nedelju dana), na objektu koji se nalazi na adresi toj_i_toj, utvrđeno je da postoji kućni sandučić (ajde? zbilja?).

Postavljanjem i održavanjem kućnog sandučića u ispravnom stanju, omogućavate da Vaše poštanske pošiljke budu uručene na pravilan i bezbedan način. Na objektu bez kućnog sandučića, ukoliko nema prisutnih članova domaćinstva prilikom pokušaja uručenja, znatno je otežana dostava. Ukoliko je kućni sandučić polomljen pošiljke nisu bezbedne, jer postoji mogućnost gubljenja ili oštećenja. Ako na kućnom sandučiću nije čitko ispisano prezime i broj stana, postoji mogućnost greške i ubacivanja pošiljaka u tuđi sandučić.

Sad ide onaj vrh deo:

Napominjemo da je zakonom o poštanskim uslugama propisano da su vlasnici stambenih zgrada, stanova i poslovnih objekata dužni da na ulazu u stambenu zgradu, poslovni objekat, dvorište ili na drugi način, u dogovoru sa javnim poštanskim operatorom, postave kućne sandučiće. Održavanje kućnih sandučića je obaveza vlasnika stanova i poslovnih objekata.

Imajuću u vidu da je kvalitetna dostava Vaših pošiljaka u obostranom interesu, molimo Vas da održavate kućni sandučić u ispravnom stanju.

Lep način da mi kažu da ako nemam sanduče mogu da me tuže, ali siguran sam da to neće učiniti već će Pošta ponuditi po veoma povoljnoj ceni nove poštanske sandučiće za sve kojih ih nemaju. Šta više, zar nije to u skladu sa onim “evropskim sandučićima” koje treba da nabavimo, bila je vest oko toga pre oko šest meseci? Ne znam, možda sad sa ovim novim tendencijama u odnosu sa EU možda ne bude ništa od toga? Doduše, sreća je moja da sam imao sanduče, ko zna kako izgleda pismo da je “inspekcijom objekta utvrđeno da NE POSTOJI kućni sandučić”.

No, kad se već drugari iz Pošte pozivaju  na “Zakon o poštanskim uslugama”, zanima me da li se on odnosi i na njihove zaposlene i da li možemo mi njih tužimo ako svoj posao ne obavljaju kako treba? Pod time mislim na:

1. Ako je veći paket u pitanju, ostavljaju ga na vrhu svih sandučića, da može bilo ko da ga uzme.

2. Ako treba lično uručiti neki paket, ostavljaju u ulazu papirić da se dođe u poštu, bez pokušaja da paket uruče.

3. Nabijaju veće koverte u one sandučiće “bez duše”, krive ih, lome.

4. Nabijaju koverte u sandučiće sa onim “zupcima” pa ih glave u njima, pritom cepajući papir i potencijalno ono što je u njima.

5. Ne dostavljaju preplate za časopise i sve ono što ne mora da bude potpisano kao isporučeno ili vraćeno.

Mislim, znam ja da ni njima nije lako, al’ nije ni nama! Plus, sećam se pre, poštar dođe, pa mu baba zakuva kafu, pa popije rakijicu, pa lagano. Sad se sve to promenilo!

Dajte vi neke zanimljive primere ukoliko imate!

Poslati svima: HITNO! OPASNOST!

****

Upozorenje putem nacionalne policije****

Zbog vašeg kompjutora pošaljite ovo obavieštenje svojim prijateljima, obitelji, kontaktima!****

U narednim danima, budite oprezni: ne otvarajte bilo koju poruku pod nazivom ” Windows Live Update”, bez obzira ko vam šalje.****

To je virus koji sagori cijeli hard disk.****

Ovaj virus će doći od poznate osobe koju imate u svojoj mailing listi.****

To je razlog zašto biste trebali poslati ovu poruku svim svojim kontaktima.****

Ako dobijete poruku pod nazivom ” *Windows Live Update*”, čak i ako je poslao prijatelj, ne otvarajte****

To je najgori virus najavio je CNN.****

Klasificiran od strane Microsofta kao najrazorniji virus koji je postojao do sada.****

Ovaj virus je otkriven jučer poslijepodne od strane McAfee.****

I ne postoji mogućnost popravke za ovu vrstu virusa.****

Uništava Zero Sektor hard diska.****

Ne zaboravite: ako proslijedite dobijenu informaciju, koristiće svima nama.****

Mislim, ne znam odakle bih uopšte počeo. Prvo, “vest” je potpuno nepismena. Drugo, “Upozorenje putem nacionalne policije”. Treće, virus koji “sagori celi hard disk”. Četvrto, pa ovo je template za sve viruse od Ubistva Arkana, preko 11. septembra, preko Olimpijskog plamena koji “sagoreva hard disk” pa sve do smrti Kim Jong Il-a. Šta je sa vama ljudi?

Memorija
Korisnik: „Ćao, jel imaš malo vremena za jedno pitanje?“
Ja: „Naravno“
Korisnik: „Kaže mi program da nemam dovoljno memorije. Gde bih mogao da je downloadujem sa
interneta, na kojoj adresi?“

Monitor
Korisnik: „Pomagaj, hitno je! Petar je ušao kod mene u sobu i isključio mi je monitor dok sam pisala rad
već dva sata. Ne smem ništa da diram, kako da povratim rad, nije valjda izgubljen zauvek?“

Pogledaj ovo
Korisnik: „Ej, jel moja viza elektron radi na internetu?“
Ja: „Ne verujem … mada, ne znam ni šta će ti?“
Korisnik: „Jao, pa ispostavilo se da sam dobila hiljadu petsto dolara, a ni ne sećam se da sam se na tom
sajtu prijavila za taj kviz! Samo sam otišla da skinem wallpaper jednom, pre nekoliko meseci!“

Mac adresa
Ja: „Uf, moguće da su te banovali sa mreže, ajde sad ćemo da vidimo koja ti je mek adresa…“
Korisnik: „Ali ja imam PC!“

Wallpaper
Korisnik: „Našao sam super sliku za wallpaper, neka priroda, odlično izgleda. Ali imam jedan problem –
slika je baš mala kad je postavim na wallpaper, okolo je sve crno, kako da mi bude onako, preko celog
ekrana?“

Internet
Korisnik: „Pomagaj, nemam više internet!“
Ja: „Pa jel ste uplatili? Jel svetle lampice na modemu?“
Korisnik: „Na modemu? Nemam internet na kompjuteru, nestao je!“
Ja: „To i pitam, jel svetle lampice, šta prijavljuje i Intenet Exploreru?“
Korisnik: „Šta je internet explorer?“
Ja: „Pa onaj program kojim surfuješ internetom?“
Korisnik: „Ali ja to nemam?“
Ja: „Pa kako surfujete?“
Korisnik: „Pa ja otvorim internet na računaru, ali sada je nestao! Nema više one planete!“

Email korespodencija

Problemi nisu prisutni samo kada ste komšija nekome ko je kompjuterski nepismen. Događaju se i putem emaila, sa kolegama, prijateljima i rodbinom. Sigurno ste nekada i sami bili svedoci ovakvih hit poruka

1. Email u kojem se nalazi sto megabajta fotografija za koje onaj koji vam ih šalje tvrdi da su
najbolje slike sa njegovog letovanja, a zapravo su slike u kojoj se osoba jedva vidi i iza je
nepregledno plavetnilo jadranskog/egejskog/sredozemnog mora. Bonus ovakvom mailu je i to
da uz sto megabajta maila dobijate i molbu da vam smanje fotografije i vrate nazad, „ako može
ukupno da budu 3 megabajta“.

2. Smešni video klip sa početka interneta (recimo „I will survive“ vanzemaljac ili neka od
televizijskih reklama sa izbora za reklamu godine 1998.), poslat na sve adrese u address book-
u, i to u To: ili često Cc: polju. Naravno, ovakav mail krasi i hiljadu i jedan znak veće od „>“ koji
simobliše da je poruka forwardovana preko zaposlenih u Telekomu, pa Societe Generale banci,
pa do neke žene u knjigovodstvu Imleka, pa onda do nekog od ministarstava, pa preko Agencije
za privredne registre stiže do vaše tetke, a ona šalje vama.

3. Email poruka sa powerpoint prezentacijom prepunom slika smešnih kučića i zanimljivih situacija
sa venčanja, uz koje naravno ide i zahtev da se mail prosledi na 10 adresa da vi ne biste imali
smešno venčanje. I to je samo jedan deo problema. Drugi je što je mail poslat kroz IncrediMail
pa u footeru ima devojčicu koja drži kuče, tu je i citat iz Biblije, dodatak da je mail namenjen
samo primaocu i da bude obrisan ukoliko slučajno niste primalac, stihovi neke ex-Yu rok grupe iz
osamdesetih i na kraju „Ne štampajte ovaj mail, sačuvajte drvo!“.

4. Naravno, ne treba zaboraviti ni mailove sa zvezdicama, nežno plavom pozadinom i crvenim
Comic Sans fontom veličine 24.

Dajte vaše najsmešnije situacije u komentarima!

Tako sam ja čekao svoj red, gospodin ispred mene ne znam šta je tačno želeo, ali se situacija u jednom trenutku zahuktala pa je on iznerviran rekao – “Ja ću to sve reći gospođi Draginji pa ćete vi videti! Kakav je to način…” itd. Draginja je inače Draginja Đurić, predsednik izvršnog odbora Banca Intese već dugi niz godina. Ako ne znate ko je to tačno, evo njene fotografije kada se slikala za omot svog albuma prvenca kojeg je izdala za Grand produkciju.

Draginja Đurić – Gde je moja ljubav sada, propasti se evra Draško nada

Da, niste pogrešili, i mene podseća na ovu gospođu.

To naravno nije usamljen slučaj. Bio sam svedok i da se ne tako mali broj puta pojavi osoba u ComTrade Shop-u, i kaže nešto na fazon “Ah, ovaj računar ne radi, hoćete sad da pozovem Veselina da mu to kažem?!?”. Jadni zaposleni, ipak nisu nikada izustili “Pa pozovite!”, pošto moraju da održe neki nivo odnosa sa kupcima, a i ko zna kakvi su to promatični likovi u pitanju. Možda upravo iz tog “problematizma” izlazi i činjenica da ne mogu da skapiraju da, kada bi znali Vesu, verovatno ne bi ni kročili u ComTrade Shop da nešto kupe a kamoli reklamiraju, već bi im sve to bilo isporučeno na kućnu adresu. Jel tako Veseline?

Veselin approves

Pa onda idemo sa onim koji potežu Dačića u vreme čekanja reda za pasoš. Ali ne samo u smislu “Ne mogu da verujem da čekam dvadesetosam sati, hoćete sada da zovem Ivicu?” već i onih koji su na to spremni još i pre nego što krenu u taj red – “Ja se izvinjavam, ja sam Dačićev prijatelj, mene je on poslao ovde da uđem preko reda i izvadim pasoš”. Pošto se to inače tako radi, a ne preko nekog kontakta.

Sve u svemu, da ne bude prazna priča, hoću da zapravo edukujem i pojasnim tim ljudima koji se pozivaju na direktore firmi, da mogu da izvuku znatno bolju prođu i zapravo možda i završe neki posao, ali ako se pozovu na osobu koja nije tako visoko u hijerarhiji, ali nije ni dovoljno nisko, da je ovi zaposleni ne bi smeli pozvati. Znači, jurite neki srednji-viši menadžment, da uzmemo poznatu terminologiju. Treba vam neko ko je bitan, ali ne isuviše da bi bio prisutan u novinama. Neko za koga su zaposleni čuli, ali ga nisu upoznali i koji “tamo negde vedri i oblači”. Kako ćete doći do takve osobe, ne znam, upotrebite svoju maštu, idite na sajtove firmi, gledajte da li imaju organizacionu šemu, raspitujte se, ako već hoćete da idete tim putem i potežete “veze” kada čekate u redu.

Za kraj, da vidimo koje sve slučajeve “veza” znamo:

Banca Intesa – Sve ću reći Draginji Đurić

ComTrade – Hoćete da pozovem Veselina?

MUP – Hoćete da zovem Ivicu?

Maxi – Mišković je moj kućni prijatelj (ovo bi morao da mi bude hit nad hitovima)

Telekom – Branko će za ovo saznati! (Radujko, direktor)

Ajd’ sad vi!

]]> http://www.beep.rs/2011/12/19/ja-cu-to-reci-gospodi-draginji/feed/ 1 http://www.beep.rs/2011/11/27/donosi-ti-casopis/ http://www.beep.rs/2011/11/27/donosi-ti-casopis/#comments Sun, 27 Nov 2011 16:36:44 +0000 Komarowsky http://www.beep.rs/?p=1032 Ne zamerite ako sam malo posenilio pa više ne znam šta sam vam pisao a šta nisam, ali sam se skoro prisetio jedne zanimljive situacije od pre nekoliko godina sa, kim drugim do babom. Spavam ja tako, zlo je doba, makar za nekoga ko je sinoć legao kasno, tako da oko sedam ujutru zove mene baba sa sprata ispod. Ja polu šlogiran, ali već spreman da skočim i uradim nešto što se zahteva od mene ako me u sedam ujutru doziva, pošto mora biti nešto loše. Ja kao:

Ja: Šta se desilo?

Baba: Ništa sine, imaš posetu!

Ja: Kakvu bre posetu baba u sedam ujutru?

Baba: Tražži te sine neki policajac!

Ja: ?!

Baba: Da, da, kažže – Jel ovde stanuje Milan Đukić… I nosi ti neki časopis!

Ja: ?!? Čekaj … policajac je ispred vrata u sedam ujutru?

Baba: Da.

Ja: I tražži mene?

Baba: Da

Ja: I NOSI MI ČASOPIS?

Baba: Da, da, neki časopis ti donosi!

MIslim se u sebi, ovo je jedan ludi svet kada mi pretplaćene časopise (na koje nisam pretplaćen) donosi policajac. Valjda su otkrili da poštari isuviše kradu pa je sad odlučio da donosi sam. Siđem naravno dole, šta ću, baba je već rekla da sam tu jelda.

Ja: Dobar dan, izvolite?

Policajac: Milan Đukić?

Ja: Da?

Policajac: Samo proveravamo da li žživite na ovoj lokaciji na kojoj ste prijavljeni.

Ja: Aham, a zbog čega?

Policajac: Zbog vojne obaveze.

Ja: U redu, jel to to?

Policajac: Jeste, prijatno!

Ja: Prijatno!

Penjem se gore:

Ja: Baba, pandur hoće da proveri da li žživim ovde zbog vojne obaveze, a časopis koji mi donosi je u stvari njegova fascikla u kojoj se nalaze dokumenta o ljudima koje dolazi da proverava.

Baba: Aaaaaa, a ja se još pitam kakav li ti on to časopis donosi!

Ja: Ali, ja, ali … nema … nema veze.

Imate vi nešto da podelite?

Konstantno nas bombarduju informacijama kako je veliki procenat građana Srbije (pa i Beograda samim tim) nezaposlen, a zamislite samo da su svi oni zaposleni i krenu i sami GSP-om ili sopstvenim prevozom na posao? Daleko od toga da želim da neko nema posao, voleo bih da ga svi imaju, pa neka vlast rešava problem, ali samo zamislite na sekundu.

GSP bi morao hitno da ubaci još najmanje polovinu trenutne “flote” autobusa, tramvaja i trolejbusa da bi sve te ljude servisirao, a sa druge strane, skontajte samo koliki bi red bio na tipičnim “usko grlo” delovima grada, kao što su Gazela, prilaz mostu iz Dečanske, Slavija, Brankov most i tako te lokacije. Najbolje da bi iko, ikada, stigao na vreme, osim ako ne krene još sat vremena ranije od onoga što već sada ranije kreće da bi došao na željenu destinaciju. Tad bi i Novi Beograd postao tesan za sve te ljude koji žure da obavljaju svoje dužnosti iz ugovora o radu.

Mada, u stvari, možda i ne bi bilo loše to sve, jer em bi ljudi imali posao, em bi situacija postala toliko nepodnošljiva da bi se rešenje moralo naći hitno i po svaku cenu. Ovako, i dalje je “podnošljivo”.