Ja prilazim, prvi sam na raskrsnici, pandur me zaustavlja, propušta druge. Ja sve to kapiram, nema frke. Sad ide prva “smešna” situacija, a to je ona kao iz osnovne škole, kad neko drugi nešto uradi a okrive vas. Stojim ja tako, a iza mene neki lik, iz meni nejasnog razloga, leg’o na sirenu, u trajanju od jedno sekund-dve. Taman što je završio, pandur se okreće, misli da sam ja i kreće da me hejtuje – “Šta hoćeš? Gde si to stao? (pošto sam malo zagazio na pešački)”. Ja onako, po automatizmu ništa ne govorim, jer sam naučio da kad govorim kroz vetrobran automobila, retko ko me čuje, dok ja ove što su spolja čujem sasvim ok “unutra”, pa onako, gledam šta se na mene nameračio. Međutim, pošto ipak reguliše saobraćaj, brzo se vraća svom poslu.

Sad, priča se nastavlja. Iz suprotnog smera, dolazi lik, isto malo gazi na pešački, ovaj kreće i njemu nešto da govori. Ja naravno ne čujem, ali vidim da je prilično ljut, a slično deluje i lik iz automobila. Sad je pandur već prestao da maše rukama, samo stoji na sred raskrsnice i svađa se sa ovim likom iz suprotnog smera. Onda, nastavlja se dalje. Sad iz “normalnog” smera dolazi neki baja u Pežou 406, hoće da skrene desno ali iz nekog razloga zaista usporava više nego što je potrebno (sad malo branim pandura). Pandur se dere i na ovoga “ajde bre, skreći desno”, i tada ni pet ni šest, ovaj u pežou staje sa strane, i kreće da se dere na pandura “Šta je bilo, šta je bre bilo?!”. Ja, kao što rekoh, i dalje u potpuno za mene nepoznatoj situaciji u tom trenutku. Pandur odlazi do Pežoa, napušta raskrsnicu, nastavlja i dalje da gestikulira, baja iz kola sve vreme ponavlja “Šta je bilo bre, šta je bilo bre? Šta hoćeš bre?!” i u jednom trenutku samo zatvara prozor i odlazi niz ulicu.

Pošto je za sve to vreme saobraćaj nastavljen tamo gde je bio kad je pandur otišao do Pežoa, i ovaj iz suprotne trake je i dalje tu, a ja nasuprot njemu. Pandur se vraća na raskrsnicu, onako kao poluiznervirano što ga je ishejtovao ovaj u Pežou, ali skoro kao da mu je to “normalno”, nastavlja sa radom. Konačno nas propušta tj. pušta da krenemo, a ovaj “suprotaš” prolazi pored pandura i dere se “MA POPUŠI MI BRE KU*AC!” i kreće. Pandur, čuvši to, dere se za njim u fazonu Čkalje iz Kamiondžija, držeći se za “šapku” – “Stani bre, sad ćeš da vidiš, STANI!”. Ovaj baja iz kola kad je prošao raskrsnicu, odmakao recimo 10-ak metara od pandura, zaista staje, pandur trči do njega, međutim , kad mu je stigao otprilike do zadnjeg branika, lik daje pun gas i odjuruje (ovo mi nešto ne deluje kao ispravno korišćenje glagola, prim.aut) ulicom dalje. Ja koristim priliku da ne ispadnem kolateralna šteta i odlazim svojim putem.

I onda dok sam se vozio razmišljam, čoveče, ili ja imam neki nerealni strah od pandura saobraćajnih, ili sam prosto odgajan da su oni ipak nekakav zakon, pa sam propustio trenutak kada smo sa policajcima na “je*i si mater”. Ne znam, imate li vi neka iskustva koja bi ovo mogla da potvrde ili demantuju?

Prvo, ne vidim kako žuta traka smanjuje zagušenje saobraćaja. Potrebno je da budete poseban mentol da biste u tako nešto poverovali. OK, lakše prolazi autobus, ali šta radi taj autobus dok ne dođe do mosta, gde nema žutu traku? OK, lakše prolazi hitna pomoć, i treba da lakše prolazi, što se mene tiče žuta traka može da bude samo za hitnu pomoć i vatrogasce, ali šta ćemo kada i oni pređu most, skrenu u prvu ulicu desno i – zaglave se? A zaglavili su se jer rešenje nije postaviti kameru na žutu traku već završiti obilaznicu i mostove, pa će onda protok vozila biti optimizovaniji, pa će i hitna pomoć moći skroz levom trakom da prođe dovoljno brzo i dođe do svog cilja.

Onda, kao nekakav znak s neba, dolazi problem sa Gazelom, pa su gradske vlasti, taman dve-tri nedelje nakon što su trijumfalno postavili žute trake, morali da dozvole protok automobila u toj traci, da ukinu brojne pešačke prelaze i skretanja, samo da bi protok ljudi odnosno automobila bio bolji. I dalje mi nije jasno da im i to nije bio dovoljan pokazatelj pogrešnih poteza koje povlače, koji ultimativno idu ka “parni neparni” automobili, zabrana vožnje automobilom preko mosta, ko zna šta sve tu lepo može da se smisli, a treba nam “samo jedan” most. Dok oni mozgaju, za sve to vreme Gazela se ne ruši, sve joj je ok, samo mora stalno da se sanira, a niko nije kriv i svi čekaju neke kredite. Najozbiljnije, jednom će da padne, a onda će narod da sruši skupštinu, predsedništvo, vladu … Nekako, to krpljenje, gašenje prelaza i zabrana skretanja, sve podseća na “drži vodu dok majstori odu” ili na neke budževine koje dete od 10 godina pravi na predmetu kojeg je polomilo, nadajući se da to roditelji neće primetiti. E pa, primetili su.

Najbolje bi bilo da se ta ekipa iz saobraćaja uhvati ruku pod ruku sa Parking Servisom, već dokazanom firmom koja služi samo da popunjava budžetske rupe, pa da onda lepo svi zaista batalimo automobile i krenemo biciklama na posao.

Nekako, preko dana je sve tako bučno, svi negde žure, svugde je neka gužva, a noću, noću toga nema. Fascinantno mi je to što u sred centralnih gradskih ulica, negde oko 03-04h, ne možete da čujete apsolutno ništa, tek pokoji klima uređaj. Taj osećaj je naravno još bolji leti, kada nije hladno pa je šetnja opuštenija, ali ta skoro grobna tišina je idealna da se odvažite i odlučite da krenete po sred ulice, što nikada ne biste mogli tokom dana. Naravno, osim u baš baš baš glavnoj ulici, tu ni u 4 ujutru ne možete baš sredinom.

Možda je malo čudan ovaj beep, ali tema sajta je radost i zabava, a ovo je nešto što mene raduje i zabavlja, a ne nužno i vas Sa druge strane, hvala na emailovima podrške, ali sam protekle nedelje imao toliko posla da mi se čini da dugo nisam bio toliko opterećen. A pisaću i o tome, ne brinite!