mungos
Tehnički pregled (opet taj Parking servis)
Aug 11th
Ja šta ću, nije da ja forsiram, jednostavno, takve stvari se događaju … Potražim ja neke firme koje rade tehničke preglede, potreban mi je tehnički pregled za skuter (da sad ne objašnjavam zašto). Okrenem jedne, ne rade, okrenem druge, ne rade. Zovem Auto moto savez Srbije, računam oni ozbiljni, ne rade ni oni. Setim se da moj omiljeni Parking Servis ima i registraciju vozila i auto školu i svašta nešto, između ostalog i tehnički pregled. Pozovem…
* zvrrr * zvrrr *
Milkica (Milkica je inače ime za svaku personu koja se javi na telefon a nije sekretarica, već je tu “eto slučajno”. Kao što je Slavica ime za svaku osobu koja radi u knjigovodstvu): Halo?
Ja: Dobar dan. Interesuje me da li radite tehnički pregled za skutere do 50 kubika?
Milkica: Jao, znate, pa ja ne radim ovde (?!) ja sam tu sad slučajno se javila, a momci su na tehničkom što rade…
Ja: Pa samo me interesuje da li radite ili ne i koja je cena, ako možete da pitate
Milkica: Evo samo sekundu … (dere se) MIĆO, JEL RADIMO TEHNIČKI ZA SKUTERE?
Mića: RADIMO, RADIMO!
Milkica: Radimo!
Ja: Odlično, a samo ako možete da mi kažete cenu?
Milkica: Jao, pa ne znam ja to… uf … evo čekajte, sad ću vam ih dati… (kaže Mići) – Evo uzmi telefon, da ja ne kažem nešto u šta se ne razumem pa ispadne problem…
Mića: Izvolite
Ja: Koliko je tehnički za skuter do 50 kubika?
Miča: 600 dinara
Ja: Do kad radite?
Mića: Sa mušterijama do 19h!
A to mi je inače isto legendarno, na sajtu stoji da se radi do 21h, ali sa mušterijama do 19h. Pa šta mene briga šta vi posle radite, možete do 3 ujutru da džedžite, zanima me do kada radite sa strankama. Kao kada bi Maxi radio do 21h, ali sa kupcima do 19:30h, jer posle toga slažu u magacinu robu, pa ako dođeš u 20h, “poljubiš vrata”.
Ništa, ja tako sa novom spoznajom put pod noge, pravac Parking Servis. Prvo, dok sam uspeo da dođem tamo do Mostara, pošto je pola prilaza zatvoreno zbog rekonstrukcije, pa još pride sve u nekom mraku, ali snađem se. Ulazim u ogromni deo za tehničke preglede, nema žive duše. Tek, iza mene čujem
Radnik: Izvolite (tiho, skoro nečujno)
Ja (okrećem se poput tigra!): Dobar dan, ja bih za tehnički pregled…
Radnik: Šta, jel ovo (pokazuje na skuter?)
Ja: Da
Radnik (uz osmeh): A, pa ne radimo tehničke za motorcikle.
Ja: Molim?
Radnik: Ne, ne, ne radimo, samo automobile.
Ja: Ali, ja sam zvao pre sat vremena i rekli su da radite
Radnik: Nemoguće!
Ja: A jel možete još nekog da pitate?
Radnik: Evo sad ćemo! (nekako ponosan zbog toga što će i neko drugi reći da ne rade) – Eeej (dovikuje nekom liku na kraju hale), jel radimo tehnički za skutere?
Radnik 2: Naravno!
Radnik: Za motore?
Radnik 2: Ma da bre!
(Radnik 2 polako prilazi, ja gledam Radnika 1 u fazonu – koji je tvoj problem, Radnik 1 gleda u Radnika 2)
Radnik: A otkad mi radimo skutere?
Radnik 2: Pa oduvek?!
Radnik: Pa juče neka dva momka bila za dva motora, ja ih poslao kući, a i prošle nedelje sam tako nekoliko njih!
Ja se u sebi mislim, “ovaj Parking servis i kad ne planiram da pišem o njima, oni mi daju temu”.
I naravno, umesto zaključka, moje standardno “šta bi bilo…”. Šta bi bilo da sam ja odlučio da banem tamo bez poziva telefonom? I ovaj lik mi kaže ne radimo, ja kao “ok” i odem. Ili da se slučajno on javio na telefon … ili šta sa svima onima koji su se iscimali da dođu a ovi ih iskulirali? Na kraju krajeva, nije da me briga, ali siguran sam da menadžment Parking servisa ne bi bio presrećan kada bi znao da su ostali bez više desetina hiljada dinara za tehničke preglede koji su u suštini usluga, pa kao takvi i skoro pa čista zarada.
Jednosmerna ulica
Aug 10th
Probudim se ja jednog dana, ne tako davno, odlučim da odem do Pošte da platim šta imam, i krenem … ulica mirna, rano jutro. Zadržim se u pošti ravno 20-ak minuta, pa plus pokoji minut od i do kuće. Kad, u ulici velike promene. Baje iz “Beograd puta” već postavile pet različitih znakova na početku ulice i još nekoliko na njenom kraju. Pogledam – ulica je odjednom postala jednosmerna. Pogledam drugi znak, postavljen info da je parking sa leve strane. Pogledam treći znak – zabranjeno zaustavljanje i parkiranje sa desne strane.
I tada naravno kreće – babe u ulici su odmah podigle bunu, komšije su se već organizovale da vide “ko će njima da odnese auto”, i slično. A zapravo, situacija je potpuno suluda, jer je moja ulica jedna od najnebitnijih ulica u gradu, ako tako mogu da kažem, i jedna od onih (iako nije slepa), gde znate da neko ide upravo u vašu ulicu ako uopšte uđe u nju, odnosno jednostavno nema “slučajnih prolaznika”. I relativno je mala, i “domaćinska”. Ipak, i kao takva, ima svoju “porciju” automobila, pa kada se ljudi parkiraju i levo i desno ispred svojih kuća (što rade), onda nema gužve. I tačno se zna, ovaj komšija je ispred svog ulaza, ovaj drugi ispred svog … Sad kad bude parking samo sa jedne strane, zasigurno će biti gužve za parking, ali to je sve deo plana, pogađate, dobrog Parking Servisa, kako bi se ispostavilo da ustvari imamo problem sa parking mestima i potrebna nam je zona.
Do tog trenutka, nikome nisu smetala kola levo i desno na trotoaru jer se ulicom u suštini ide sredinom kolovoza, a da ne govorimo što je takvo “raspoloženje” već “sto godina”, otkad je ulica napravljena i otkad u njoj ima ljudi. Jasno je da od organizovanog “pokreta protiv Parking servisa” neće biti ništa, ali će svakako biti interesantno videti kako će prolaziti individualni susreti sa paukom, ako isti uopšte odluči da navrati do ulice u koju iovako niko ne ide.
Odnesoše čoveku auto!
Aug 8th
Drugari iz Parking servisa nastavljaju da me iznenađuju. Da su barem prijatna iznenađenja, pa ni po jada, što bi rekao naš narod… Najnoviji slučaj, iako nije direktno povezan sa mnom, pokazuje da, kad javno preduzeće nešto hoće, onda i može.
Čovek ima uredno plaćenu mesečnu kartu za parkiranje u drugoj zoni, u centru grada. Ostavio je automobil na parking mestu i otišao na odmor. Kada se vratio sa godišnjeg odmora, automobila nije bilo. Naravno, pomislio je na najgore, pa je obavestio policiju da mu je automobil ukraden. Međutim, ubrzo saznaje da auto ipak nije ukraden, već ga je odneo pauk. Kako, zašto, upitao se, kao i svako drugi, da bi saznao šta se u međuvremenu dogodilo.
Naime, u blizini njegovog parking mesta, i mesta na kojem živi, nalazi se jedna banka. Ta izvesna banka podnela je zahtev da dobije rezervisana parking mesta ispred svoje poslovnice, i zahtev je odobren. Nakon nekoliko dana, pojavili su se neki fini ljudi koji su od regularnog mesta na kojem je parkiran automobil, napravili rezervisano mesto – obrisali oznake zone, a belu boju pretvorili u žutu. Šta se dalje događa? Po nečijoj prijavi (banke, parking servisa, inspekcije, pandura koji su tuda prolazili), Pauk i inspekcija se pojavljuju i odnose čovekov auto, koji je od trenutka “prefarbavanja” parkiran na pogrešnom mestu. Sve to naravno ne bi bilo ništa TOLIKO strašno, da čovek odlazi u Parking servis uz “kuc, kuc, dobar dan, dobar dan, napravili ste grešku, vratite mi auto”, Parking servis kaže “Ah moj gospodine, naravno, evo vašeg automobila”. Logično, takav scenario se nije dogodio, već čovek dobija info kako mora da plati i kaznu i “taksu za odvoženje” jer je bio nepropisno parkiran a oni sve radili po zakonu (što, kada gledate na papiru, i jeste slučaj).
Onda on kreće po raznoraznim inspekcijama i “zaštitnicima građana”, gde dobija čak i odgovore kao što su “vi prvo izmirite sva dugovanja prema Parking servisu i policiji, pa onda možete da se žalite”. Naravno, jadan čovek, uvidevši da nema ništa od bagre sa kojom “pregovara”, plaća kaznu i uzima svoj auto, ali ne bez borbe – prijavljuje slučaj i medijima. A mediji ko mediji, ipak predstavljaju malo “svetlo na kraju tunela”, pa sve to dolazi na televiziju i u novine. Kako to naravno biva, ubrzo se javlja i Parking Servis sa “Mi se izvinjavamo, vratićemo novac gospodinu, pošto je očito da nije bila njegova greška u pitanju”.
Naravno, siguran sam da novac ne bi vratili da je u pitanju bio neki tunjavi baja koji je platio kaznu i rekao “neka, bolje ovako, da nemam problema nekih posle”. !#%”$&%!#$&&”#$”#
Moj vid borbe
Jun 1st
Razmišljao sam … kakav vid borbe protiv rasta cena i represije tog tipa može da uradi jedan mali mungos, a da pri tom ne razmišljamo o ekstremnim merama kao što je bacanje bombe na benzinske pumpe ili tako nešto, što bi bilo krajnje neprihvatljivo. I onda sam skapirao, pa nema tu puno neke nauke. Možete da pišete svoje misli na internetu i nadate se da će dopreti do ljudi (što i činim) a uvek možete i da se okrenete nekoj stvarnoj akciji, koja će možda nekoga i “pogoditi”. Prvo, malo podsećanje oko cene benzina u decembru 2008. godine i odnos prema maju 2010:
Decembar 2008 – litar benzina: 81 dinar – evro: 91 dinar – dolar: 72 dinara
Maj 2010 – litar benzina: 120 dinara – evro: 103 dinara – dolar: 81 dinar
Šta nam ovo govori? Pa govori nam da je benzin skuplji 40 dinara nego pre manje od dve godine, a da je evro za taj period skočio 12 dinara, a dolar 9 dinara. To samo potvrđuje teoriju da je benzin luksuz. Ono što je još interesantnije jeste da je cena benzina kod nas, kako smo saznali iz medija, skuplja nego u Švajcarskoj, a svakako najskuplja u odnosu na okruženje. I onda sam ja odlučio da udarim na potrošnju benzina, odnosno da je sasečem drastično. Prvo, šetnja je zdrava. Drugo, izbegavam gužve efektno, a treće i najvažnije – štedim kućni budžet. Odnosno, obrišite to, četvrto i najvažnije – ne dajem pare hohštaplerima koji deru! I izračunao sam, mere štednje su pokazale da u odnosu na pre, sada trošim dve trećine manje novca na benzin. To znači da sam čak i iznad republičkog proseka koji kaže da je potrošnja opala za trećinu. Ja jedan svakako nisam dovoljan da bi se neko zapitao, ali ako bih tako razmišljao nikad ništa ne bih uradio, pa sam svesno odlučio da izguram ovo, makar neko vreme, pa ćemo videti kako će se to dalje razvijati.
I mogu vam reći, nisam primetio da sam bilo šta specijalno “izgubio” time što ne vozim toliko kola. Velika je razlika između – “imam kola ali ne vozim” i “nemam kola”, pošto u ovom drugom slučaju ne možete da ih vozite ako vam hitno trebaju za nešto, morate da idete u nabavku, prevozite ormane i slično, što svakako nije slučaj ako kola imate. Ali ih jednostavno ne koristite za prevoz do grada, već se prošetate, slušajući pritom finu muziku. A možete i da kupite sladoled, i tako nešto.
Još radikalniji način protesta, ali to me zaista za sada mrzi, bio bi odlazak u neku od okolnih zemalja na tankanje goriva. Kapiram da bi se isplatilo, makar otići u Bosnu, samo da me ne mrzi da bacim kalkulaciju na papir.
Nemačka medicina!
May 10th
Ne bre, nije o Tomici Milosavljeviću … njime se nećemo baviti.
Nemačko istraživanje sprovedeno tokom skoro godinu dana, došlo je do važnog rezultata – muškarci koji loše voze, loši su i ljubavnici, a važi i obrnuto – ko je dobar vozač, dobar je i u krevetu. Vrlo interesantno … sad ne znam, kao prvo, da li je istraživanje primenjivo i na žene, jer će se ispostaviti da onda nijedna od njih nije dobra u krevetu (ok, nemojte da se ljutite), ili je prosto cela ta formula moguća samo za muški rod? Kod žena je možda obrnuto? No, sve u svemu, ako bi se ovako nešto pročulo, možda bi se stvarno muškarci i malo bolje ponašali u vožnji. Zamislite samo scenu, negde doživite sudar, prođete ok, ali dok onako sedite u slupanim kolima devojke prolaze pored vas i smeju vam se, uz podrugljive komentare, kao na primer “sto posto je mali” ili “moj trenutni dečko se nikada nije sudario!”. Takav udar na ego bi sigurno bio produktivniji nego bilo kakve kazne, poeni, i ostali moderni načini kontrole saobraćaja i vozača u njima. Ili, svako ko se sudari i napravi prekršaj, uzmu mu se podaci, i onda se na onom ekranu u Knezu objavljuje – “Današnji loši ljubavnici su:” i onda podaci sa slikom.
btw, kako je uopšte prošao novi zakon? Znam da su se svi “trtili” kako je strava i kako ima manje sudara, međutim videh sad za prvi maj, nešto tipa 80 sudara samo u Beogradu. Bilo bi dobro da se neki novinar pozabavi, nakon godinu dana, upoređivanjem perioda pre i posle zakona, da vidimo koji su odnosi udesa tada, a koji sada, kada svi držimo upaljene farove i po danu!
E da, shvatio sam šta hoću da budem kad porastem – vozač skutera koji ne nosi kacigu, ima air max i tetovažu zmaja na listu desne noge!
Strelica za desno
Apr 10th
Ima kod mene u kraju, jedan zanimljiv semafor. U pitanju je semafor na “ćošku” Nebojšine ulice koja se tu uliva u Bulevar JNA (odnosno po novom Bulevar oslobođenja). Nebojšina u suštini ide paralelno sa Bulevarom, pa u jednom delu samo lagano skrene na levo, i tu je taj semafor, zbog toga stoji “ćošak”. Dve su trake, jedna za pravo, a jedna za pravo i desno, i mogu vam reći, to je jedan od retkih semafora gde se jako dobro “poštuje” zelena strelica, iako u suštini onaj ko ide pravo ima prednost. Obično oni koji idu pravo zauzimaju samo levu traku, i tu čekaju. Dešava se da nekada vozači stanu u desnu traku, pa čim vide migavac “kolege” oda zada, pomere se levo … Naravno, postoje i izuzeci, ali mi ne bi bili zanimljivi da nisam prisustvovao jednom specifičnom događaju, tri puta u tri vezana dana.
Dolazim na taj semafor, ispred mene Pežo 206, stoji u desnoj traci. Uključila se strelica, Pežo stoji. OK, ja iskuliram, nema potrebe da sviram ili šta god, idem odmah tu desno, nigde ne žurim. Međutim, tih 60ak sekundi nakon završetka semafora, pali se zeleno, Pežo kreće u pravcu zelene strelice, znači – desno. Ja u polu-šoku, bacim pogled bolje – žena za volanom. “Pa da, žena”, kažem sebi, onako kako samo muškarac može da kaže (rekle bi žene), i nastavim vožnju.
Sutradan, isti semafor, ista situacija, ispred mene – nećete verovati, Pežo! Samo plave boje (onaj od juče bio je one trula-višnja). Ovoga puta, iza mene još nekoliko automobila, sviraju, vozač pežoa ne haje. Znajući kako je prošlo juče, pogledam, duga plava “peglana” kosa, konstatujem, opet, onako za sebe, “žensko”, i iskuliram. Dolazi zeleno, dolazi i moja neverica – Pežo ide u pravcu strelice, odnosno na desnu stranu! Raširenih očiju pratim pogledom Pežo koji odlazi u pravcu Slavije, bacam brz pogled na retrovizor, vozač iza koristi i gestikulaciju rukama, završava se i ta epizoda.
Treći dan, nećete verovati, isti semafor (idem tuda s posla), ovoga puta sam treći na semaforu, i ovoga puta je prvi na semaforu – Polo. Ovoga puta ne vidim ko je vozač, čekam neko vreme, strelica je uključena, pali se zeleno, polo kreće, gde? Pogodili ste – desno! Ovoga puta, više razočarano nego iznervirano, govorim – “Pa ne, neeee, neeeee!” (verovatno sam bio mnogo smešan ljudima sa strane). Srećom, Polo odmah skreće desno, pa uspevam da uhvatim pogledom vozača – imate tri puta da pogodite da li je muško ili žensko! … … kako to mislim tri puta dal’ je muško ili žensko?
No, shvatio sam da ovakve probleme u vožnji neću imati još dugo – benzin će do kraja aprila verovatno otići na 119 dinara, i podsetiti nas još jednom na to da su vozila luksuz i da je mnogo bolje ići peške. Kad se samo setim lepih dana benzina od 76 dinara, i pomislim da je tada trebalo da iznajmim rezervoar ili nekakvu cisternu i štekam benzin za ovakve dane. Eeeeej, pa to je skoro 2500 dinara razlike da bi se napunio pun rezervoar. I onda je akciza na gorivo i dalje divnih skoro 50 dinara! 50 dinara! Znači kada ja sada napunim rezervoar po 115 dinara, dajem 2750 dinara državi. I to ne samo 2750 dinara, već i dodatnih 18% (možda 8, ali kao da je važno) posto na ime poreza, znači opušteno 3300 dinara ide direkt u kasu od ukupno 6000 koliko potrošim da bih sipao rezervoar. Pa mislim, nadam se da ljudi neće još dugo biti toliko glupi da ih ovako neko dere.
“Ovlašćen sam da protiv vas pokrenem postupak prinudne naplate”
Mar 21st
Jednog lepog martovskog dana, nešto oko pet popodne, stiže pismo na kućnu adresu. A pismo u nekoj blesavoj koverti na kojoj stoji pečat “Telefonska provera”, pa potom ispod piše adresa običnom olovkom, pa pored stoji i broj telefona, a sa zadnje strane, Advokat Goran Atanasković (što da ne pomenemo i ime). A unutra, ide ovako:
Advokatska kancelarija “Atanasković”
Ime i prezime
Adresa
Poštovani,
Obraćam Vam se kao punomoćnik mog vlastodavca JKP Parking Servis iz Beograda, Kraljice Marije broj 7. Po izveštaju mog klijenta, dužni ste na ime neplaćene doplatne karte br. XXXXXX, iznos od 1.870,00 dinara. Doplatna karta vam je izdata dana XX.XX.2010. za vozilo reg. oznake BGXXX-XXX u Beogradu, XXXXX XXXXX u trećjo zoni.
Molim da navedeni iznos uplatite u roku od 8 dana na račun mog klijenta kod Banke Intesa a.d. Beograd, broj 160-69905-75, sa pozivom na broj XX-XX-XXXXXX ili direktno na blagajni Preduzeća, na adresi Beograd, Starine Novaka br.22.
U slučaju da ne postupite po ovom obaveštenju, ovlašćen sam da protiv Vas, po isteku navedenog roka, pokrenem postupak prindudne naplate kod nadležnog suda, pri čemu će naplata obuhvatiti i pripadajuće kamate, troškove sudskog postupka i mog angažovanja.
Za sve dodatne informacije možete se obratiti na telefon 011 / 303-54-00 (telefon Parking Servisa).
Beograd,
Potpis i pečat gospodina Atanaskovića.
I iako su neki moji prijatelji u startu mislili da je u pitanju varka, tj. nekakav hoax koji bi trebalo da dovede do uplate na lažni račun, ovaj račun zaista jeste od parking servisa, i čini se ispravnim. Međutim, šta je problem?
Jako dugo vremena Beogradom kolaju priče kako se parking servis kazna ne mora plaćati jer JPK u suštini nema prava da to naplaćuje. Ja sad ne znam tačno da vam kažem zbog čega, ali su raznorazne priče. I očigledno tu ima nečega, pošto su se potom pojavili tekstovi na internetu brojnih nešto upućenijih u pravo, koji su uspešno izbegli plaćanje. Sad ne mogu da iskopam te članke, ali malo guglajte. Takođe, ja lično znam za veliki broj onih koji skladište već 10 i više kazni i to praktično od perioda uvođenja zonskog parkiranja. Jedino “svetlo na kraju tunela” za Parking servis u proteklom periodu bile su kazne za vozila pod lizingom ili kreditom, gde ako vi ne platite kaznu oni se obrate direkt lizing kući (koja je vlasnik automobila) i od njih potraže uplatu, a to vam onda lizing kuća rebne sa nekih sto evrića, pa prosto to morate platiti.
Privatna lica, on the other hand, do sada nisu imala te probleme. I ako mene lično pitate, upravo taj slab odziv na plaćanje kazni, a možda čak zaista i nemogućnost da se kazne naplate, naveo je Parking Servis da krene u ovakvu priču. Pošalju pismo nekog “fensi” advokata koji preti kako će prinudno naplatiti i dodati kamate, troškove sudskog postupka i “njegovog angažovanja”, ljudi se uprpe i plate tu kaznu koju imaju da bi izbegli “zlu sudbu”. U mom slučaju, doplatna karta je odavno plaćena, i nije ni na moje ime, pa ne mogu da vidim kako će to nadalje teći, ali pod pretpostavkom da je gospodin Atanasković poslao više stotina do hiljada ovih pisama, predpostavljam da je rok od osam dana istekao, pa da će sudovi biti prepuni parnica protiv vozača koji nisu platili kazne. Živo me zanima kako će to proći.
Međutim, ja tu imam još neka pitanja:
1. Zašto je Atanasije (iz milošte ga tako zovemo) poslao pismo iako je kazna već plaćena?
2. Odakle pravo Parking Servisu da na osnovu registarske tablice ulazi u podatke čije je vozilo i saznaje ime, prezime, adresu, broj telefona?
3. Odakle pravo Parking Servisu da sve te podatke dalje prosleđuje nekakvoj advokatskoj kancelariji koja te podatke kasnije može koristiti za bilo šta, pa čak i prodati?
No, kako ovo ipak nisu pitanja za moje posetioce, na vas apelujem da mi javite ako ste otišli korak dalje sa ovom naplatom, ili sa bilo kojim procesom pre toga, pridružićemo te komentare ovom postu, pa da vidimo na čemu smo.
“Napred nazad, nemam gde, žuta traka, prazna je…”
Feb 12th
Izvinjavam se na korišćenju popularnih stihova iz popularne pesme popularnog autora Ace Lukasa, ali nekako mi je to palo napamet dok sam razmišljao o pojmu žute trake, i novim kamerama koje su instalirali policajci na Brankovom mostu.
Prvo, ne vidim kako žuta traka smanjuje zagušenje saobraćaja. Potrebno je da budete poseban mentol da biste u tako nešto poverovali. OK, lakše prolazi autobus, ali šta radi taj autobus dok ne dođe do mosta, gde nema žutu traku? OK, lakše prolazi hitna pomoć, i treba da lakše prolazi, što se mene tiče žuta traka može da bude samo za hitnu pomoć i vatrogasce, ali šta ćemo kada i oni pređu most, skrenu u prvu ulicu desno i – zaglave se? A zaglavili su se jer rešenje nije postaviti kameru na žutu traku već završiti obilaznicu i mostove, pa će onda protok vozila biti optimizovaniji, pa će i hitna pomoć moći skroz levom trakom da prođe dovoljno brzo i dođe do svog cilja.
Onda, kao nekakav znak s neba, dolazi problem sa Gazelom, pa su gradske vlasti, taman dve-tri nedelje nakon što su trijumfalno postavili žute trake, morali da dozvole protok automobila u toj traci, da ukinu brojne pešačke prelaze i skretanja, samo da bi protok ljudi odnosno automobila bio bolji. I dalje mi nije jasno da im i to nije bio dovoljan pokazatelj pogrešnih poteza koje povlače, koji ultimativno idu ka “parni neparni” automobili, zabrana vožnje automobilom preko mosta, ko zna šta sve tu lepo može da se smisli, a treba nam “samo jedan” most. Dok oni mozgaju, za sve to vreme Gazela se ne ruši, sve joj je ok, samo mora stalno da se sanira, a niko nije kriv i svi čekaju neke kredite. Najozbiljnije, jednom će da padne, a onda će narod da sruši skupštinu, predsedništvo, vladu … Nekako, to krpljenje, gašenje prelaza i zabrana skretanja, sve podseća na “drži vodu dok majstori odu” ili na neke budževine koje dete od 10 godina pravi na predmetu kojeg je polomilo, nadajući se da to roditelji neće primetiti. E pa, primetili su.
Najbolje bi bilo da se ta ekipa iz saobraćaja uhvati ruku pod ruku sa Parking Servisom, već dokazanom firmom koja služi samo da popunjava budžetske rupe, pa da onda lepo svi zaista batalimo automobile i krenemo biciklama na posao.
120.000 dinara i 1000 kaznenih poena!
Jan 19th
Braaaate, koliko su ljudi neverovatni… Nije što sam ja mnogo pametan, ali svakom ko ima imalo mozga je bilo jasno da je poruka oko potpisivanja vozačkih dozvola HOAX i da jednostavno nije istinita. Zašto? Zato što sam ja dobio nekoliko poruka u razmaku od 24 sata koje idu ovako:
1. Obavezno potpiši vozačku dozvolu, kazna 3000 dinara i 2 poena!
2. Ako nisi obavezno potpiši vozčaku dozvolu, platio je moj prijatelj kaznu 5000 dinara!
3. Potpis na vozačkoj dozvoli je po novom zakonu obavezan, kazna je 10.000 dinara i 5 kaznenih poena!
… itd itd. Ja sam čak bio na putu pre nekoliko dana, javljam se da sam stigao na destinaciju (ne idem svojim kolima, a tamo ću biti nekoliko dana) i dobijam odgovor – “E super što si stigao, obavezno potpiši vozačku dozvolu, 10.000 dinara je kazna!” Pa brate, tek sam stig’o plus sam tu nekoliko dana … A što je najcrnje od svega, ja sam potpisao vozačku kad sam uzeo istu pre X godina, uopšte mi nije jasno kako je toliko puno ljudi bilo bez potpisane vozačke.
Ono što je sa druge strane još zanimljivije, jeste što bi panduru koji je možda i izveo pomenuti blef, trebalo dati neki orden za to što je postigao … nije lako tako nešto smisliti pa još navući nekoga da vam zbog toga plati. Inače, čitah juče u novinama, čovek od kojeg je sve krenulo je priveden, a on je inicijelno pustio 1000 poruka.
Srećna nova!
Jan 6th
Vidim da je novi zakon o saobraćaju strava uticao na sve vozače da uopšte ne voze pijani tokom novogodišnje noći … riiite! Realno, svi oni koji su išli peške i do sada na proslave novaka, a vozači su, to su radili i pre nekoliko dana, dok oni koji su vozili, voze i nadalje.
Nisam doduše primetio puno patrola policije, što ne znači da ih nije bilo, a iskreno nisam baš ni pratio vesti da bih video kako su prošli i kakve su statistike oko proslave novaka i vožnje u alkoholisanom stanju. Tek, ono što sam ja u jednoj šetnji od sat vremena u novogodišnjoj noći mogao da vidim jeste da je bilo onih koji vole da se trkaju, da je bilo onih sa “manjim sudarima” (tipa češanje o bankinu, naslanjanje na banderu itd) a više od svega bilo je – taksista. Ne znam situaciju oko jedan, ali oko četiri je već čovek mogao da bira u koje taksi vozilo hoće da uđe.
I tako dan za danom, eto nama i 2010. godine, i sasvim sigurno negde već četvrta godina kako se redovno javljam početkom meseca sa novim opservacijama što se tiče automobilskog sveta. Nadam se da vas nisam smorio, srećna vam Nova godina i sve najbolje, i trudite se da se odmorite ove dve nedelje dok manje-više niko ne šljaka.
