Sećate se sigurno “Enciklopedije životinja“. Ukratko, neka telefonska prodaja nekakve “enciklopedije” životinja koja je ustvari registrator najobičniji u koji se ubacuju novi listovi kako ih vi kupujete po ceni od 490 dinara za svaki od tih “umetaka” kojih ima sigurno jedno dvadesetak. I, sad, kao što smo tamo konstatovali, keva ko keva, nakon priča je skapirala da je u pitanju jedan veliki bulšit, pa je pozvala da otkaže. Ja naravno, zadovoljan. Nekoliko dana kasnije, eto novog paketa od iste firme…
Ja: Eeerrrm, šta je ovo, zar nisi otkazala?
Keva: A pa znaš nisam, zvala sam da otkažem, i onda sam rekla da ću da otkažem, oni pitali “a što?” ja rekla da mi je skupo, i oni rekli “pa evo, umesto 490 dinara, jel vam odgovara da plaćate 250?” i ja rekla “odgovara”
Ja: … pa ali … mislim … … šta … ufffff …
Opet skapiram, ne vredi mi da se cimam, samo se zapitam, koliko li oni zarađuju kada su “na keca” pristali da spuste cenu praktično duplo, i verovatno i na toj spuštenoj zarađuju sasvim solidno… i naravno, tu nije kraj. U paketu se nalazi i poklon – ručni sat kvadratastog oblika sa rimskim brojevima, eminentne firme – QUAN XO. Mislim da nema sveukupno 5 grama u njemu, zajedno sa uputstvom na A6 papiru (to vam je četvrtina A4) gde piše kako se ubacuje baterija a kako nameštaju kazaljke.
Tako da se saga sa enciklopedijom zapravo nastavlja.
p.s. A i ti kinezi – kad treba da ubace olovo i naprave masu kao kod recimo ručnog sata, da bi bio kao “originalniji” oni to ne urade, a sa druge strane kad nešto zaista treba da bude lako kao perce, oni odu u Rusiju da nabave lim.
