Baba je otišla na more, prvi put posle “hiljadu godina”, odnosno, više kao, tridesetak godina. I sa tim podatkom nikako da se “pomire” svi frendovi i frendice (brrr) koji su navikli da je ova stalno kod kuće, pa je zovu telefonom da vide šta radi. A pošto su to ljudi u godinama, očigledno im malo popušta koncentracija, pa se možda ni ne sećaju da su već zvali. Pre nego što pređem na konkretan slučaj, samo još jedan bitan podatak – baba je od onih što ustaju u pet a idu u krevet uveče “odma’ posle dnevnika”.
I ja kao svaki dobar unuk odlazim da redovno provetravam i zalivam cveće, sve po redu i redosledu. Kad sam već tu, proverim i ko je sve zvao, pošto je baba, u napadu paranoje, odlučila da aktivira i Caller ID opciju. I pogledam, dan nakon što je baba otišla put Grčke, jedan broj telefona je zvao osam puta. OK … gledam dalje, drugog dana od puta, deset poziva, sa tog istog broja. Nemaju ni pravilan raspored, tri su recimo u roku od pet minuta, pa onda dva kroz tri sata, pa opet tri negde oko šest uveče i tako u krug. Trećeg dana zadesim se ja kod kuće baš kad je taj broj zvao (a kako i ne bih kad su mnogo manje šanse da se zadesim kad ne zove!):
Ja: Halo?
Baba2: (direkt bez uvoda) Jel se vratila baba sa mora?
Ja: Nije, otišla je tek pre tri dana, neće ona još nedelju dana.
Baba2: Aha, dobro, hvala!
Naivno pomislim da je to kraj mukama fiksnog telefonskog uređaja koji mora da zvoni u prazno ko zna koliko dugo, i zaputim se svojim putem. Dolazim kroz dva dana, opet pogledam brojeve telefona – OPET ISTI BROJ ZVAO, i to iznova po 10 puta dnevno, u proseku. U čudu, zalivam cveće (“sem onog u uglu što se zaliva jednom u mesec dana, to nemoj da ti je slučajno palo napamet da zalivaš!”) i odlazim. Dolazim sutradan, pogađate, opet pozivi sa istog broja. I opet, zvoni još jednom:
Ja: Halo?
Baba2: Jel došla baba sa mora?
Ja: Pa nije, rekoh vam da će tek u sledeći ponedeljak doći, nije ni na pola letovanja.
Baba2: Hvala, prijatno!
Ja: …old people…
Guess what? Kroz dva dana, situacija se ponavlja, ali je ovoga puta Baba 2 (zvaćemo je tako) prevazišla i svoja očekivanja (verujem). Dan nakon što sam joj naglasio da baba neće doći još pet dana, tj. do sledećeg ponedeljka, pozvala je ukupno 26 puta (!) a drugog dana nešto manje – 22 puta. Sad je već situacija alarmantna, pa sam da budem iskren jedva dočekao da me ponovo pozove, što se, naravno, ubrzo i dogodilo.
Ja: Da?
Baba2: Jel stigla sa mora?
Ja: Erm, pa rekoh vam da neće do ponedeljka, ali recite mi, jel neki problem, možda mogu ja da vam pomognem?
Baba2: Ne, ne, samo da se čujemo nas dve malo!
Ja: OK, ali neće pre ponedeljka doći.
Baba2: Dobro, hvala!
I sad evo, dok kucam ovo, interesuje me da li je opet pozvala i koliko puta, a pošto interesuje i vas, ne brinite, podeliću to sa auditorijumom.
