Tačno na vreme!

Imam taj jedan problem sa tim što kada sa babom dogovaram klopu, ako ona kažže da je ručak u 14h, ja u 14h moram da budem tamo, i tu nema razgovora. Ako mislite da se šalim, dodaću na sve to da u 14:01, ako nisam na vratima, zvoni mi telefon i kad kažžem “Halo?” dobijam jedno nimalo prijatno “PA AJDE, GDE SI DO SAD?”. Onda naravno kada u 14:02 uđem u kuću, moram da još jedno 5 do 10 minuta slušam “Pa ohladi se ručak, rekao si da ćeš u dva doći, a nema te, a znaš da krompir nije nikakav kad se ohladi…”. Sve se to događa bukvalno dva minuta nakon 14h.

Sad, čovek bi pomislio da je sigurica varijanta da se samo pojavim ranije, odnosno dođem u 15 do 2, ili deset minuta pre 14h ili tako nešto, pa kao sačekam tih 14h, i taman – “na vreme sam”. Ali ne lezi vraže, i to nije dozovljena radnja jer – “PA ŠTO SI DOŠAO OVAKO RANO, JOŠ NIJE GOTOV RUČAK!”. Ne pomažžu moja pojašnjenja da nema veze, da ću naravno sačekati i tako to, ne, odma’ ona kreće da pojačava “vatru” na “štednjaku”, šeta oko šporeta, unezvereno gleda šta sledeće bržže bolje da postavi na sto … I tako stalno, bez izuzetka.

Kada bih bio još malo više lud, kao što nisam, bukvalno bih uzeo i seo ispred vrata u 10 do 14h i čekao do 14:00 i ušao unutra, to bi onda bilo idealno, ali, ko će time da se bavi 🙂

Dodajem i situaciju kada je ručak nekog specifičnog tipa koji neće da se ohladi za 10 minuta (čitajte, nema krompir) i koji kad se napravi u rerni, možže slobodno da “odmori” u istoj malo dok se ohladi i tako to.

Baba: E ja sam ono isključila, sad to malo da “dane dušom” i možemo da jedemo, ali ne moramo odmah, kad ti kažžeš tad ćemo!

Ja: OK, taman da pročitam još malo nešto šta imam pa ćemo onda, nije problem.

Baba: Ma da, super, kad ti kažeš tad jedemo, znači ti samo reci.

Ja: OK, evo za 20 minuta, taman dok se to malo ohladi.

Baba: Nema problema, kad ti kažžeš tad jedemo!

Ja: Super, taman za 20 minuta završavam.

Baba: U redu!

Posle 5 minuta:

Baba: E pa možžeš da postaviš sto pa da krenemo da ručamo!

Ja: Ali, prošlo je 5 minuta a ne 20?

Baba: Ma kako nije prošlo 20 minuta šta ti je, daj da se jede!