Sajam automobila 2011

Ovaj Sajam automobila je genijalan. Pronašao sam neke svoje blog postove, još iz perioda kada reč blog nije ni izmišljena (yeah, i’m hipster that way) u kojem su bukvalno preslikane moje misli koje imam i prema ovom sajmu, i sajmovima pre toga. Jednostavno, sve se ponavlja, sve se vrti u krug. Ono što me iznenađuje jeste da nije svake godine nova garnitura posetilaca sajma. OK, ima onih koji su odlučili po prvi put da dođu, ali zasigurno je tu neka standardna ekipa koja dolazi iz godine u godinu.

Standardna ekipa, ali uvek ista pitanja, što nedvosmisleno potvrđuje da je ta serija poput “Jel i ti ideš uz auto?”, “Koliko košta ovaj Majbah? AUUUUUUU” i slično nešto što ljudi misle da je kul da pitaju. Možda će vam se učiniti da je to nemoguće, ali onda je dovoljno da dođete na sajam i vidite kako izgleda prosečni posetilac, i da vam bude jasno da je to moguće. Zapravo, postoje dva arhetipa prosečnog posetioca:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako treba da napišemo – mladi tamnoputi momci obučeni po najnovijoj modi na trećoj godini srednje saobraćajne i u drugoj grupi, jednostavno – seljak. Pa kada ih pogledate ovako, nekako vam nije ni čudno što su pitanja i dalje gore pomenuta. Da ne govorimo što se oduševljavaju time kada neko “turira” Ferari koji stoji u jednoj od hala. Sve se trese, niko nikoga ne čuje, ljudima iz ušiju kreće da curi krv, ali su oni oduševljeni time kako se čuje taj auto sa 400-500, ili koliko već konja.

Međutim, tema kojom se do sada nisam bavio, barem ja mislim, jeste zarada sajma na ovom događaju. Ako se ne varam, Sajam je “budžetski korisnik” odnosno novac iz budžeta dobija sajam, ali naravno i vraća nazad u budžet. Pazite ovako – 300 dinara je ulaznica po čoveku, 100 dinara je sat vremena parkinga. Sajam traje 10 dana, ako se slučajno nekad prošetate pored sajma kad je salon automobila znate kolika je to poseta. Pored posetilaca, tu su naravno izlagači. Izlagači plaćaju SVE – S.V.E. Po kvadratnom metru plaćaju zakup svog štanda, naravno ne jeftino, plaćaju struju, plaćaju vodu … Plaća se čak i “overa projekta”. Neka komunistička zaostavština koja nikome ne treba i ničemu ne služi, osim da sajam ubere još novca.

A da biste stekli pojam o tome koje su cifre u pitanju, evo nekih … Da biste doveli vodu na štand, treba vam 8000 dinara. OK, ajde, to je možda i nešto komplikovano, iako ispod svakog štanda već postoji “predinstalacija”. Međutim, da biste imali DVA mokra čvora, da ih tako nazovem, što podrazumeva da sajam samo montira onu “T” cev i isporuči vodu na dva mesta, morate da platite JOŠ 8000 dinara. Internet? Nikakav problem, jedan username i password za globalni wireless na sajmu košta vas 7500 dinara (!) Ne mogu ga koristiti dva korisnika, a o brzini da ne govorim.

Tako da, kad malo bolje razmislim, izgleda da su svi na dobitku na ovom sajmu. Zaradi sajam, izlagači prodaju automobile pa i oni zarade, a ovi što nemaju para da kupe kola makar će napraviti pokoju lošu fotku pored Majbaha ili Mercedesa CLK/S/whatever, naravno pokušati da krišom ufotkaju pokoju hostesu da bi posle mogli da fapuju i naravno pitali je da li je i ona deo “dodatne opreme”.

4 Comments