Panduri u regulaciji saobraćaja

Pre nekoliko dana sam prisustvovao jednoj, za mene potpuno nepoznatoj sceni. Bio je sunčan dan, petak, a prosvetari i kojekakvi drugi GRANSKI sindikati najavili su proteste širom grada. Skupljaju se kod skupštine, idu kod Predsednika da mu ostave neko hejt pismo, a onda se zapućuju do Nemanjine da održe protest. I naravno, saobraćajna policija je angažovana da reguliše pitanje saobraćaja oko skupa. Ja, znajući informaciju da je skup, krenem Birčaninovom a ne Nemanjinom, sve je ok, osim što na ćošku Birčaninove i Resavske stoji pandur i reguliše saobraćaj.

Ja prilazim, prvi sam na raskrsnici, pandur me zaustavlja, propušta druge. Ja sve to kapiram, nema frke. Sad ide prva “smešna” situacija, a to je ona kao iz osnovne škole, kad neko drugi nešto uradi a okrive vas. Stojim ja tako, a iza mene neki lik, iz meni nejasnog razloga, leg’o na sirenu, u trajanju od jedno sekund-dve. Taman što je završio, pandur se okreće, misli da sam ja i kreće da me hejtuje – “Šta hoćeš? Gde si to stao? (pošto sam malo zagazio na pešački)”. Ja onako, po automatizmu ništa ne govorim, jer sam naučio da kad govorim kroz vetrobran automobila, retko ko me čuje, dok ja ove što su spolja čujem sasvim ok “unutra”, pa onako, gledam šta se na mene nameračio. Međutim, pošto ipak reguliše saobraćaj, brzo se vraća svom poslu.

Sad, priča se nastavlja. Iz suprotnog smera, dolazi lik, isto malo gazi na pešački, ovaj kreće i njemu nešto da govori. Ja naravno ne čujem, ali vidim da je prilično ljut, a slično deluje i lik iz automobila. Sad je pandur već prestao da maše rukama, samo stoji na sred raskrsnice i svađa se sa ovim likom iz suprotnog smera. Onda, nastavlja se dalje. Sad iz “normalnog” smera dolazi neki baja u Pežou 406, hoće da skrene desno ali iz nekog razloga zaista usporava više nego što je potrebno (sad malo branim pandura). Pandur se dere i na ovoga “ajde bre, skreći desno”, i tada ni pet ni šest, ovaj u pežou staje sa strane, i kreće da se dere na pandura “Šta je bilo, šta je bre bilo?!”. Ja, kao što rekoh, i dalje u potpuno za mene nepoznatoj situaciji u tom trenutku. Pandur odlazi do Pežoa, napušta raskrsnicu, nastavlja i dalje da gestikulira, baja iz kola sve vreme ponavlja “Šta je bilo bre, šta je bilo bre? Šta hoćeš bre?!” i u jednom trenutku samo zatvara prozor i odlazi niz ulicu.

Pošto je za sve to vreme saobraćaj nastavljen tamo gde je bio kad je pandur otišao do Pežoa, i ovaj iz suprotne trake je i dalje tu, a ja nasuprot njemu. Pandur se vraća na raskrsnicu, onako kao poluiznervirano što ga je ishejtovao ovaj u Pežou, ali skoro kao da mu je to “normalno”, nastavlja sa radom. Konačno nas propušta tj. pušta da krenemo, a ovaj “suprotaš” prolazi pored pandura i dere se “MA POPUŠI MI BRE KU*AC!” i kreće. Pandur, čuvši to, dere se za njim u fazonu Čkalje iz Kamiondžija, držeći se za “šapku” – “Stani bre, sad ćeš da vidiš, STANI!”. Ovaj baja iz kola kad je prošao raskrsnicu, odmakao recimo 10-ak metara od pandura, zaista staje, pandur trči do njega, međutim , kad mu je stigao otprilike do zadnjeg branika, lik daje pun gas i odjuruje (ovo mi nešto ne deluje kao ispravno korišćenje glagola, prim.aut) ulicom dalje. Ja koristim priliku da ne ispadnem kolateralna šteta i odlazim svojim putem.

I onda dok sam se vozio razmišljam, čoveče, ili ja imam neki nerealni strah od pandura saobraćajnih, ili sam prosto odgajan da su oni ipak nekakav zakon, pa sam propustio trenutak kada smo sa policajcima na “je*i si mater”. Ne znam, imate li vi neka iskustva koja bi ovo mogla da potvrde ili demantuju?

7 Comments