“E tražio te neko na telefon”

Iz nekog razloga, događa se da mene ljudi pozovu kod babe na fiksni telefon. To je čudno iz mnogo razloga. Pre svega, zbog toga što ja inače ne koristim fiksni telefon i to znaju svi koji me poznaju, pa me ni ne zovu na isti, već samo na mobilni. A drugi razlog jeste naravno taj što nema poente da me iko zove kod babe jer procentualno gledano, najčešće nisam tamo 🙂 Međutim, pravi “dragulj” je to kako meni baba prenosi poruke kada me neko poziva.

Baba: Ej, zvao te juče neko na telefon!

Ja: Aha, ko?

Baba: Pa ne znam, neki muškarac, kako reče da se zove, dal Boban ili Slavko, tako nešto.

Ja: I šta je hteo?

Baba: Kaže “Jel Milan tu?”, ja kažem “Nije ako ga traži”, on reče kako se zove, kažem ti, Boban, Slavko, Rade … i kao “samo recite da sam ga tražio”

Ja: Pa koji je od te trojice?

Baba: Pa ne znam … mislim da je Boban … ili beše Slavko.

Ili:

Baba: E, tražila te juče neka devojka.

Ja: Opa! Koja?

Baba: Ne sećam se kako se zove, kaže samo – “Milana mogu li dobiti”, ja kažem “Nije on srećo na ovom broju telefona” a ona kaže “OK, samo recite da sam zvala”

Ja: Pa, kako se zove?

Baba: Eh, sad se ne mogu setiti!

Ili:

Baba: Tražio te na telefon danas neki čovek. Ne znam kako se zove, niti šta je hteo, znam samo da je iz Kule!

Ja: Iz Kule?!?

Baba: Da, reče da je iz Kule, ali ne znam kako se zove.

Ja: A što nisi zapisala, tj. što nekad ne zapišeš ko traži?

Baba: Nije mi bilo zgodno!

Ili:

Baba: Danas je zvala neka Milica, kaže da joj se hitno javiš zbog kirije!

Ja: Kakve kirije?

Baba: Pa kaže da nisi platio stan, i da joj se javiš i platiš.

Ja: Ali bako, otkud meni stan kojeg plaćam, šta je sa tobom?

Baba: Pa ne znam ja! Milana je tražila…

Ja: Ajd sledeći put pitaj kojeg Milana molim te.

Ili:

Baba: Zvao je danas gospodin neki, zaboravila sam ime, kaže da duguješ struju da platiš za tvoj frizerski salon.

Ja: Baba, a jel ja imam frizerski salon?

Baba: Pa ne…

Ja: Pa?

Baba: Pa onda je verovatno greška!

I tako … ono što je najvažnije jeste da radosti nikad kraja 🙂