Iz nekog razloga, događa se da mene ljudi pozovu kod babe na fiksni telefon. To je čudno iz mnogo razloga. Pre svega, zbog toga što ja inače ne koristim fiksni telefon i to znaju svi koji me poznaju, pa me ni ne zovu na isti, već samo na mobilni. A drugi razlog jeste naravno taj što nema poente da me iko zove kod babe jer procentualno gledano, najčešće nisam tamo 🙂 Međutim, pravi “dragulj” je to kako meni baba prenosi poruke kada me neko poziva.
Baba: Ej, zvao te juče neko na telefon!
Ja: Aha, ko?
Baba: Pa ne znam, neki muškarac, kako reče da se zove, dal Boban ili Slavko, tako nešto.
Ja: I šta je hteo?
Baba: Kaže “Jel Milan tu?”, ja kažem “Nije ako ga traži”, on reče kako se zove, kažem ti, Boban, Slavko, Rade … i kao “samo recite da sam ga tražio”
Ja: Pa koji je od te trojice?
Baba: Pa ne znam … mislim da je Boban … ili beše Slavko.
Ili:
Baba: E, tražila te juče neka devojka.
Ja: Opa! Koja?
Baba: Ne sećam se kako se zove, kaže samo – “Milana mogu li dobiti”, ja kažem “Nije on srećo na ovom broju telefona” a ona kaže “OK, samo recite da sam zvala”
Ja: Pa, kako se zove?
Baba: Eh, sad se ne mogu setiti!
Ili:
Baba: Tražio te na telefon danas neki čovek. Ne znam kako se zove, niti šta je hteo, znam samo da je iz Kule!
Ja: Iz Kule?!?
Baba: Da, reče da je iz Kule, ali ne znam kako se zove.
Ja: A što nisi zapisala, tj. što nekad ne zapišeš ko traži?
Baba: Nije mi bilo zgodno!
Ili:
Baba: Danas je zvala neka Milica, kaže da joj se hitno javiš zbog kirije!
Ja: Kakve kirije?
Baba: Pa kaže da nisi platio stan, i da joj se javiš i platiš.
Ja: Ali bako, otkud meni stan kojeg plaćam, šta je sa tobom?
Baba: Pa ne znam ja! Milana je tražila…
Ja: Ajd sledeći put pitaj kojeg Milana molim te.
Ili:
Baba: Zvao je danas gospodin neki, zaboravila sam ime, kaže da duguješ struju da platiš za tvoj frizerski salon.
Ja: Baba, a jel ja imam frizerski salon?
Baba: Pa ne…
Ja: Pa?
Baba: Pa onda je verovatno greška!
I tako … ono što je najvažnije jeste da radosti nikad kraja 🙂
