Održavanje zdravlja srca je nešto na čemu morate raditi svaki dan.
Šta jedete, koliko se krećete, da li pušite i kontrolišete li holesterol i krvni pritisak su pet stvari koje mogu imati veliki uticaj na vaše srce.
Bolest srca je vodeći uzrok smrti i kod muškaraca ali i žena svuda u svetu. Kako biste izbegli dodatne komplikacije, vreme je da preduzmete korake još danas kako biste smanjili rizikj od srčanih oboljenja.
Da biste sprečili bolesti srca, morate da uradite sledeće: možete:
- Da se zdravo hranite
- Da budite aktivni
- Da ostanete na zdravoj težini
- Da prestanete da pušite
- Kontrolišite holesterol i krvni pritisak
- Pijte alkohol samo umereno
- Da upravljajte stresom
Saveti za zdravu ishranu srca
Zdrava ishrana za zdravo srce je ključni obrazac. Ne fokusira se na jednu vrstu hrane ili hranljive materije, već na ono što jedete tokom dana, nedelja i meseci.
Ovaj stil ishrane prirodno sadrži malo zasićenih i trans masti, soli i dodanog šećera. Bogat je integralnim žitaricama, vlaknima, antioksidansima i nezasićenim mastima.
- Jedite više voća i povrća – Ishrana puna raznovrsnog voća i povrća povezana je sa zdravim srcem i manjim rizikom od srčanih oboljenja.
- Zamenite celog zrna – Integralne žitarice sadrže više prirodnog zrna. To znači da imaju više hranljivih materija kao što su dijetalna vlakna, vitamini B, vitamin E i zdrave masti.
- Napravite izbor zdravih masti – Najbolje masti koje treba uključiti u svoju ishranu su mononezasićene i polinezasićene (omega-3 i omega-6) masti. Ove zdravije masti možete pronaći u avokadu, orašastim plodovima, ribi i semenkama suncokreta.
- Umesto soli koristite bilje i začine – Previše soli je loše za vaše srce. Natrijum u soli može povećati rizik od razvoja visokog krvnog pritiska, glavnog faktora rizika za srčana oboljenja.
Budite aktivniji
Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od srčanog udara ili razvoja srčanih bolesti. Održavanje aktivnosti pomaže u kontroli uobičajenih faktora rizika od srčanih bolesti, uključujući:
- Visok krvni pritisak,
- Visok holesterol i
- Prekomernu težinu.
Redovna fizička aktivnost takođe može pomoći u jačanju kostiju i mišića. Može vam pomoći da se osećate energičnije, srećnije i opuštenije.
- Krećite se više – Bilo kakva fizička aktivnost je bolja nego nikakva.
- Postavite realne ciljeve – Počnite sa malim, realističnim ciljevima i napredujte do preporučenih 30-60 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (kao što je brzo hodanje) u većini dana u nedelji.
- Izaberite aktivnosti u kojima uživate – Kada volite da budete aktivni, veća je verovatnoća da ćete to raditi češće.
- Budite društveni – Ostanite motivisani radeći fizičku aktivnost zajedno sa grupom prijatelja ili porodice, ili čak sa svojim psom.
- Sedite manje – Odrasli koji manje sede tokom dana imaju manji rizik od rane smrti, posebno od srčanih oboljenja.
Da li ste u opasnosti od srčanih bolesti?
Svako može da dobije srčanu bolest, ali ste u većem riziku ako:
- Imate visok holesterol, visok krvni pritisak ili dijabetes
- Imate prekomernu težinu ili ste gojazni
- Nemate nikakvu fizičku aktivnost
- Ako se ne hranite zdravo
Vaše godine i porodična istorija takođe utiču na rizik od srčanih oboljenja. Vaš rizik je veći ako:
Ste žena starija od 55 godina
Ste muškarac stariji od 45 godina
Su vaš otac ili brat su imali srčano oboljenje pre 55. godine
Vaša majka ili sestra su imale srčano oboljenje pre 65. godine
