Milena Radulović odlučila je da progovori i ispriča šta je godinama proživljvala.
Kao i uvek, mišljenja su podeljenja, a kako je ono kao pozadina, ima ga svako. I svakakve komentare možemo ovih dana pročitati… Od komentara podrške do komentara osude izleda da je nit tanka…
Hajde da vidimo šta je ono što mi kao roditelji možemo da uradimo kako bismo zaštitili svoju decu! Dakle, dajmo sve od sebe da izgradimo zdrav odnos sa njima, jer od toga sve kreće.
Odnos sa detetom i autoritet ne mogu (i ne treba) da se grade strahom, strogošću, stidom, ponižavanjem i iz pozicije moći. Tako se “gradi” lažni autoritet. Ne nasedajte na “savete“ da “dete mora da se plaši roditelja i drugih osoba koje treba da mu budu autoriteti“.
Nije istina da je to način da ih poštuje, naprotiv, to je način da nema poverenje u njih, da dete pomisli da nema kome da se obrati kada mu je teško, da misli da mora samo da reši problem koji ga je zadesio.
Ako roditelji (ili bliske osobe) viču na dete, kritikuju ga, kažnjavaju, govore mu da laže, dete stvara sliku da je to “normalno“ i kada se druga odrasla osoba ponaša prema detetu slično ili isto, ono misli da tako treba i da ono “ne valja i ne vredi“.
Ne dozvolimo da nenormalno postane normalno. Za dete nema ništa gore nego kada mu roditelj ne veruje, ili kada veruje nekom drugom a da nije čuo detetovu stranu priče. Roditelji su osobe koje su za dete sigurna baza, a u toj bazi dete mora da se oseća dobro i slobodno da iskaže svoje emocije i razmišljanja bez straha. Sve što je suprotno od ovoga nije temelj za odnos koji će biti kvalitetan na duge staze. Mi smo roditelji našoj deci zauvek, a ne samo dok su mala – kaže Dragana Aleksić, porodični terapeut.
Pokažite svojoj deci da niko nije važniji i vredniji od njih samih, naravno ukazujući im na zdrav autoritet, dok su još mali. Imajte uvek vremena da saslušate svoje dete! Obratite pažnju, vi ste roditelj, morate prepoznati kada je dete tužno a kada veselo. Pričajte sa decom, pričajte neprestano. Objašnjavajte sve i nemojte misliti “To su deca, neće shvatiti”! O, i te kako hoće. Deca su sunđeri, sve vide i sve upijaju…
Vi kao roditelj ste dužni da im ukažete kako na lepe stvari, tako i na ono što je devijantno i ružno! Ukažite im i na to da materijalno i uspeh po svaku cenu nisu merilo srece, čak naprotiv. Ohrabrujte ih konstantno da vam se poveravaju za sve što im se dešava u životu. Neka znaju da i kada su krivi i kada nisu, da ste tu vi i da se sve zajedničkim snagama lakše prebrodi.
Dragi roditelji, krenimo pre svega svako od svog deteta i usadimo mu u glavu da ima leđa, da nije samo i da nikada ne ćuti i ne trpi bilo šta. A onda budimo i ruka ohrabrenja ali i podrška onima koji su možda uskraćeni za ove i više nego bitne temelje! Nemojmo dozvoliti da budemo nemi i gluvi.