Pre svega se izvinjavam onima koji redovno prate blog a uživo sam ispričao situaciju sa poštom, pa ih ujedno i pozivam da slobodno preskoče post, i do nekog narednog vreme prekrate igrajući neku degradirajuću igru na Facebook-u.
Kao što vrlo dobro znate, ja sam veliki fan eBankinga. Šta više, predlažem da se eBanking kandiduje kao jedno terapijsko sredstvo i lek, baš poput matičnog mleča, vitamina C, kalcijuma, magnezijuma i svih tih drugih zdravih stvari. Zašto? Pa zato što čovek izbegava kontakt sa drugim ljudima na javnom mestu, samim tim je manje izložen virusima i bakterijama, a da ne govorimo što čuva i svoju psihičku stabilnost jer ne mora da komunicira sa kojekakvim “s(l)ojevima”.
Enihu, razlog cele ove priče je moj ponovni odlazak u poštu, nakon dosta vremena. Nažalost, ugovore ne mogu poslati elektronskim putem a da budu prihvaćeni, pa sam se morao zaputiti peške. Naravno, red za uplate/isplate je van pošte, dok onaj za pisma skoro pa da ne postoji. Srećan, odlazim do reda, ispred mene jedan čovek. On plaća svoje i odlazi, ja u svom kulturnom modu (skoro kao kulturni jelen) izgovaram:
Ja: Dobar dan! Imate li onu veliku kovertu, A4 formata
Šalteruša (izvinjavam se na pogrdnom nazivu, prikladan je): Evo. 8 dinara!
Ja: A jel mogu samo da popunim sada, pa da mi naplatite kad sve pošaljem?
Šalteruša: Ne može. Smena mi je uskoro, dajte vi meni 8 dinara.
Ja: Hm, ok … * preturam po novčaniku, dajem 10 dinara *
Šalteruša: * vraća dva dinara i nastavlja da nešto broji *
Ja: * veoma velikom brzinom popunjavam primaoca, i pošiljaoca, to sve traje 30 sekundi, završavam i dajem kovertu *, Evo izvolite!
Šalteruša: * bez podizanja pogleda ka meni, ćuti * …
Ja: Evo izvolite kovertu!
Šalteruša: …
Ja: * čekam, rek’o možda nešto broji pa da je ne prekidam * … KA-HM, EVO KOVERTE!
Šalteruša: …
Ja: * sad već vidno nervozan, krećem da kucam na staklo * – izvinite? jel možete da prihvatite poštu?
Šalteruša: * ništa ne izgovara, podiže na pult natpis “SMENA” i nastavlja dalje da čeprka po papirima *
Ja: * sad već iznerviran * Hteo bih da pričam sa vašim šefom ako biste bili ljubazni da ga pozovete
Šalteruša: …
Šalteruša 2: Pa evo sad uskoro ćete moći da pređete ovde pored
Ja: Želim da pošaljem sada pošiljku, stojim na šalteru, uslužen sam delimično, smena je kada usluga bude meni izdata, da ne govorimo što je lepo da kada nekoga nešto pitate taj vam se obrati.
Šalteruša 2: Evo, evo, dajte meni, jao xixixi…
I šta onda čovek da kaže? Mislim, izvinite ako gledate kojekakve “pacijente” tokom čitavog dana, ali to nije razlog da usluga bude ispod svakog proseka. Verovatno gomila “pacijenata” dolazi i na druga mesta, pa vas tamo čekaju sa osmehom. Ali ok, tako vam je to kada je neko monopolista. Jasno je zbog čega odavno koristim eBanking a svoju proviziju svakako nikada ne bih ostavio pošti.
