OK, lako je prikloniti se nekom „stadu“. Uzmete, kažete „jao ovaj Apple je s*anje, skup je i ne valja ništa“ i odmah ste upali u klub hejtera, koji u svojim tvrdnjama imaju potporu. Sa druge strane, možete da kažete i „Stiv Džobs je Bog, svi njegovi proizvodi su vrh“, i ni tu nećete baš pogrešiti. Kvaliteti Apple proizvoda su neosporni, intuitivnost operativnog sistema, način na koji se stvari odvijaju, revolutivni pomeraji na delovima tržišta za koje ste mislili da se ne mogu dalje razviti, i slično. Međutim, retko ko, odnosno, da se bolje izrazim, veoma mali procenat iz obe grupe glasnogovornika, zapravo je imao Apple i radio na njemu. Ja, istini za volju, uvek sam pripadao prvoj grupi ali nisam fanatično pozivao na spaljivanje ekipe iz Kupertina, već sam čak znao i da pohvalim neke zanimljive iskorake „jabuke“. Međutim, stvari su se izmenile, pa sam se dokopao iPod Nano-a pete generacije.
Da pomenem i to, iPod me nikada nije zanimao, jer nikada u sebi nije donosio FM tjuner. Svi drugi su ga imali, Apple nikada i ja to jednostavno nisam razumeo, a na radiju uvek ima nešto interesantno. Ako ništa drugo, a ono vesti. I tako se, pred kraj prošle godine, iPod gama proširila novim modelom koji je u sebi doneo FM tjuner. Posle jedno 6-7 godina od kada je radio postao standard na prenosnim mp3 plejerima.
KUTIJA
Šta reći za ovo … možda je najbolje – nema je. U suštini dobijate plastičnu ambalažu malih dimenzija, potpuno neodgovarajuću za skup uređaj kakav iPod jeste. U njoj, opet ništa – jadnjikavo uputstvo na malom broju strana, slušalice, kabl i nekakav adapter (o kojem će biti reči kasnije). Ne zahtevam ja puno, ali ne bih imao ništa protiv nekog boljeg uputstva, CD-a, ponekog dodatka, šta ga znam. Bilo šta što će staviti do znanja da ste svoju ne malu ušteđevinu dali za mp3 plejer.
PLEJER
OK, ovde nema većih zamerki. Lep je, tanak, lagan, „breath-taking“ što bi rekli englezi, sve u svemu, mp3 kakav bi trebalo da imate. Softver, isto odličan. Intuitivan, ima sve što vam je potrebno, u 99% slučajeva će „ispratiti“ ideju koju imate u glavi, a i u suštini niko ne spori da Apple ume da napravi dobar softver. Ovaj pasus sam zapravio ubacio više kao povezivanje između kutije i početnog korišćenja.
PUNJAČ / KABL
Evo i prvih problema. U paketu sa uređajem dobija se kabl za punjenje. Na jednom kraju je standardni USB na drugom standardni Apple port. Prednost ovakvog sistema je to što se preko apple konektora vrši slanje podataka na i sa iPod-a, prenose se i komande ako iPod nakačite na nezavisni set zvučnika ili povežete u svoj automobil. No, kao što možete i da zaključite, punjenje je ograničeno na punjenje putem računara. To ne samo da traje duže nego punjenje preko strujne utičnice, već je i potpuno nepraktično ako idete na putovanje. Sigurno nećete sa sobom nositi i laptop (ako ga posedujete) da biste na njemu punili iPod. No nemojte da brinete, rešenje postoji – Apple strujni adapter je vaš po ceni od samo 4000 dinara!
I ne samo to, već, naviknuti na činjenicu da se vlasnici iPoda verovatno služe MacBook-om ili iMac-om (čije je celo kućište u monitoru), drugari iz Apple-a su ponudili poprilično kratak kabl za povezivanje USB porta i iPod-a, pa svi (normalni, dodaću) ljudi koji kućište drže na patosu moraju se zadovoljiti time da iPod drže na samom kučištu, jer do stola “neće dogurati”. Ako vam ovo ne odgovara, ne očajavajte, za blizu 3000 dinara možete kupiti duži kabl!
“JAO ŠTO JE STRAVA OVA PESMA…”
“Ništa ne brini, zakači na standardni USB ovaj moj mp3 plejer, otvori folder i prekopiraj je”, rekao bih ja kada bih imao bilo koji drugi MP3 plejer a ne iPod. Ako imate iPod, sva je prilika da sa sobom nećete uvek nositi data kabl, pa od prebacivanja nema ništa. A čak i ako bi se data kabl nekim čudom našao u vašem džepu, “prijateljski PC” na kojeg hoćete da kopirate pesme neće ih ni videti na iPod memoriji. Zaboravite i na iTunes, on neće dozvoliti da pesme prebacite na hard disk, pa je jedino rešenje neki od programa koji se time bave, poput aplikacije Senuti. Ona će kopirati numere sa iPod-a na računar, ali se i plaća. Pa osim ako pored iPod-a nećete nositi i USB flash sa programom kao i data kabl, od prebacivanja pesma nema apsolutno ništa.
“HAJDE DA ZAMENIMO POZICIJE KONEKTORIMA…”
Rekli su jedan drugome, dva Stiva, Džobs i Voznijak, i zapalivši cigare gorućom novčanicom od 100 dolara dodali su “… kako bismo naterali korisnike da kupe nove dodatke!”. Naime, iPod Nano pete generacije skoro identično izgleda kao onaj četvrte. Kasnije provalite da ima veći ekran, kameru … ali i zamenjene pozicije konektorima. Sad znači ulaz za slušalice nije desno, već levo, a dok konektor je sa desne strane. U onoj jadnjikavoj kutiji sa početka priče vi dobijate nekakav “adapter” za ovu novu postavku, ali on se skoro nigde ne može udenuti osim u zvanični Apple dock. I šta to znači? Ako imate na primer Logitech zvučnike za iPod, koji poseduju “modlu” za iPod Nano, nećete moći da ga udenete, jer će konektor na mp3 plejeru biti isuviše desno. Ako pak izvadite modlu, nećete moći lepo da pritiskate tastere iPod-a jer će on ceo “landarati”. Šta vam ostaje? Nazad u prodavnicu.
“CHARGING IS NOT SUPPORTED WITH THIS ACCESSORY”
Drugari iz Apple-a su kod prvih modela iPod-a omogućavali punjenje kako putem USB-a tako i putem FireWirea. Sve je funkcionisalo kako treba, a konektori su podržavali oba standarda. U jednom trenutku, Apple je izbacio podršku za Firewire iz narednih modela, time čineći da svi oni dodaci (punjači, kablovi, dokovi, zvučnici…) prestanu da “pružaju struju” iPod-u koji je u njih uključen, uz poruku “Charging is not supported with this accessory”. Šta to znači? Možete priključiti iPod na zvučnike (koji su pak prikačeni u struju) ali u trenutku kada on ostane bez baterije, nema više muzike za vas. Punjenje morate obaviti kroz kabl (sa adapterom za struju) što onemogućava da iPod bude priključen u zvučnike. Znači, opet prodavnica!
SAMO DEO
Ovo je samo deo svih “radosti” koje Apple uređaji pružaju. Da ne govorimo o sinhronizaciji koja vrlo često zna da napravi problem a ne da bude korisna, o slušalicama koje iako daju dobar kvalitet zvuka skoro nikada nisu mogle da se pohvale kvalitetom izrade i trajnosti, kao i tome da baterija u suštini ne traje ništa duže od one na mobilnom telefonu, koji pored većeg ekrana poseduje i tu “nezgodnu” funkciju da mora biti nakačen na mrežu kao i da omogući telefoniranje. A bateriju čak ne možete ni sami zameniti kada joj istekne radni vek.