Pre neki dan me neki gospodin upravo u Banca Intesi gornjom rečenicom podsetio na tu neku čudnu želju naroda koje, u nekim trenucima “besa i očaja” potežu poznate face za koje znaju sa televizije i iz novina, pod predpostavkom da će im to pomoći da reše svoj problem brže, ili ga reše uopšte, ako se rešenje ne nazire.
Tako sam ja čekao svoj red, gospodin ispred mene ne znam šta je tačno želeo, ali se situacija u jednom trenutku zahuktala pa je on iznerviran rekao – “Ja ću to sve reći gospođi Draginji pa ćete vi videti! Kakav je to način…” itd. Draginja je inače Draginja Đurić, predsednik izvršnog odbora Banca Intese već dugi niz godina. Ako ne znate ko je to tačno, evo njene fotografije kada se slikala za omot svog albuma prvenca kojeg je izdala za Grand produkciju.
Draginja Đurić – Gde je moja ljubav sada, propasti se evra Draško nada
Da, niste pogrešili, i mene podseća na ovu gospođu.
To naravno nije usamljen slučaj. Bio sam svedok i da se ne tako mali broj puta pojavi osoba u ComTrade Shop-u, i kaže nešto na fazon “Ah, ovaj računar ne radi, hoćete sad da pozovem Veselina da mu to kažem?!?”. Jadni zaposleni, ipak nisu nikada izustili “Pa pozovite!”, pošto moraju da održe neki nivo odnosa sa kupcima, a i ko zna kakvi su to promatični likovi u pitanju. Možda upravo iz tog “problematizma” izlazi i činjenica da ne mogu da skapiraju da, kada bi znali Vesu, verovatno ne bi ni kročili u ComTrade Shop da nešto kupe a kamoli reklamiraju, već bi im sve to bilo isporučeno na kućnu adresu. Jel tako Veseline?
Veselin approves
Pa onda idemo sa onim koji potežu Dačića u vreme čekanja reda za pasoš. Ali ne samo u smislu “Ne mogu da verujem da čekam dvadesetosam sati, hoćete sada da zovem Ivicu?” već i onih koji su na to spremni još i pre nego što krenu u taj red – “Ja se izvinjavam, ja sam Dačićev prijatelj, mene je on poslao ovde da uđem preko reda i izvadim pasoš”. Pošto se to inače tako radi, a ne preko nekog kontakta.
Sve u svemu, da ne bude prazna priča, hoću da zapravo edukujem i pojasnim tim ljudima koji se pozivaju na direktore firmi, da mogu da izvuku znatno bolju prođu i zapravo možda i završe neki posao, ali ako se pozovu na osobu koja nije tako visoko u hijerarhiji, ali nije ni dovoljno nisko, da je ovi zaposleni ne bi smeli pozvati. Znači, jurite neki srednji-viši menadžment, da uzmemo poznatu terminologiju. Treba vam neko ko je bitan, ali ne isuviše da bi bio prisutan u novinama. Neko za koga su zaposleni čuli, ali ga nisu upoznali i koji “tamo negde vedri i oblači”. Kako ćete doći do takve osobe, ne znam, upotrebite svoju maštu, idite na sajtove firmi, gledajte da li imaju organizacionu šemu, raspitujte se, ako već hoćete da idete tim putem i potežete “veze” kada čekate u redu.
Za kraj, da vidimo koje sve slučajeve “veza” znamo:
Banca Intesa – Sve ću reći Draginji Đurić
ComTrade – Hoćete da pozovem Veselina?
MUP – Hoćete da zovem Ivicu?
Maxi – Mišković je moj kućni prijatelj (ovo bi morao da mi bude hit nad hitovima)
Telekom – Branko će za ovo saznati! (Radujko, direktor)
Ajd’ sad vi!
