Svi znamo šta je bes i svi smo ga osetili: da li kao prolazno nerviranje ili kao stanje koje nas danima ne napušta!
Bes je sasvim normalna, obično zdrava, ljudska emocija. Ali kada izmakne kontroli i postane destruktivan, može dovesti do problema na poslu, u vašim ličnim odnosima i ukupnom kvalitetu vašeg života. I može učiniti da se osećate kao da ste u nemilosti nepredvidive i snažne emocije. Ovaj tekst ima za cilj da vam pomogne da razumete i kontrolišete bes.
Priroda besa
Bes je „emocionalno stanje koje varira u intenzitetu od blage iritacije do jakog besa“. Kao i druge emocije, praćen je fiziološkim i biološkim promenama; kada se naljutite, puls i krvni pritisak raste, kao i nivoi vaših energetskih hormona, adrenalina i noradrenalina.
Bes mogu izazvati spoljni i unutrašnji događaji. Možete biti ljuti na određenu osobu ili događaj (gužva u saobraćaju, otkazan let) ili bi vaš bes mogao biti uzrokovan brigom ili razmišljanjem o vašim ličnim problemima. Sećanja na traumatične ili loše događaje takođe mogu izazvati gnevna osećanja.
Izražavanje besa
Instinktivni, prirodni način ispoljavanja besa je agresivan odgovor. Bes je prirodan, prilagodljiv odgovor na pretnje; nadahnjuje moćna, često agresivna osećanja i ponašanja, koja nam omogućavaju da se borimo i odbranimo kada smo napadnuti. Stoga nam je određena količina besa neophodna za opstanak.
S druge strane, ne možemo se fizički obrušiti na svaku osobu ili predmet koji nas iritira ili nervira; zakoni, socijalne norme i zdrav razum postavljaju ograničenja.
Ljudi koriste razne i svesne i nesvesne procese da bi se nosili sa svojim besnim osećanjima . Tri glavna pristupa su izražavanje, suzbijanje i smirivanje. Izražavanje svojih besnih osećanja asertivnim načinom je najzdraviji način da izrazite bes. Da biste to uradili, morate naučiti kako da razjasnite koje su vaše potrebe i kako da ih ispunite, a da ne povredite druge. Biti asertivan ne znači biti naporan ili zahtevan; to znači poštovati sebe i druge.
Bes se može suzbiti, a zatim pretvoriti ili preusmeriti. To se događa kada zadržite ljutnju, prestanete da razmišljate o tome i usredsredite se na nešto pozitivno. Cilj je da sprečite ili potisnete svoj bes i pretvorite ga u konstruktivnije ponašanje. Opasnost u ovoj vrsti odgovora je da se vaš bes, ako mu nije dozvoljeno izražavanje spolja, može okrenuti ka unutra, što nekada zna da bude fatalno po vas. Bes okrenut unutra može izazvati hipertenziju, povišeni krvni pritisak ili depresiju.
Neizraženi bes može stvoriti druge probleme. To može dovesti do patoloških izraza besa, poput pasivno-agresivnog ponašanja (vraćanje ljudima indirektno, bez da im se kaže zašto). Ljudi koji neprestano spuštaju druge, kritikuju sve i daju cinične komentare nisu naučili kako konstruktivno da izraze svoj bes. Nije iznenađujuće što verovatno neće imati mnogo uspešnih veza.
Konačno, možete se smiriti iznutra. To znači ne samo da kontrolišete svoje spoljno ponašanje, već i da kontrolišete svoje unutrašnje reakcije, preduzimate korake da spustite puls, smirite se i pustite da osećanja splasnu.
Cilj upravljanja besom je smanjenje vaših emocionalnih osećanja i fiziološkog uzbuđenja koje bes izaziva. Ne možete se osloboditi ili izbeći stvari ili ljude koji vas razbesne, niti ih možete promeniti, ali možete naučiti da kontrolišete svoje reakcije.
Jesi li previše ljut?
Postoje psihološki testovi koji mere intenzitet gnevnih osećanja, koliko ste skloni besu i koliko dobro se nosite sa tim. Ali velike su šanse da ako imate problema sa besom, to već znate. Ako vam se čini da se ponašate na način koji deluje van kontrole i zastrašujuće, možda će vam trebati pomoć u pronalaženju boljih načina da se nosite sa ovom emocijom.
Zašto su neki ljudi besniji od drugih?
Neki ljudi su zaista više “usijani“ nego drugi; ljute se lakše i intenzivnije nego prosečna osoba. Ima i onih koji svoj bes ne pokazuju na spektakularne načine, ali su hronično razdražljivi i mrzovoljni. Ljudi koji se lako razbesne ne proklinju i bacaju stvari; ponekad se povuku socijalno, dure se ili se fizički razbole.
Ljudi koji se lako naljute uglavnom imaju ono što neki psiholozi nazivaju niskom tolerancijom na frustraciju.
Bes se često smatra negativnim; naučeni smo da je u redu izraziti anksioznost , depresiju ili druge emocije, ali ne i izraziti bes. Kao rezultat toga, ne naučimo kako to da radimo ili ga konstruktivno kanališemo.
Istraživanje je takođe otkrilo da porodično poreklo igra ulogu. Obično ljudi koje je lako naljutiti potiču iz porodica koje su haotične i nisu vešte u emocionalnoj komunikaciji.
Najbolje je otkriti šta je to što pokreće vaš bes, a zatim razviti strategije koje će vas sprečiti da vas ovi okidači ne “gurnu” preko ivice.
Nekoliko jednostavnih koraka koje možete isprobati:
Opuštanje
Jednostavni alati za opuštanje, kao što su duboko disanje i opuštajuće slike, mogu pomoći da se smire osećaji ljutnje. Postoje knjige i kursevi koji vas mogu naučiti tehnikama opuštanja, a nakon što ih naučite, možete ih koristiti u bilo kojoj situaciji.
Dišite duboko, iz dijafragme. Koristite slike; vizualizujte opuštajuće iskustvo bilo iz svog sećanja ili mašte. Vežbajte ove tehnike svakodnevno. Naučite da ih automatski koristite kada ste u napetoj situaciji.
Kognitivno restrukturiranje
Jednostavno rečeno, ovo znači da promenite način razmišljanja. Besni ljudi imaju tendenciju da psuju ili govore vrlo živopisnim izrazima koji odražavaju njihove unutrašnje misli. Kada ste ljuti, vaše razmišljanje može postati vrlo dramatično. Pokušajte da ove misli zamenite racionalnijim.
Podsetite se da ljutnja neće ništa popraviti, da vam neće biti bolje.
Logika pobeđuje bes, jer bes, čak i kada je opravdan, može brzo postati iracionalan. Zato koristite hladnu tvrdu logiku na sebi. Besni ljudi imaju tendenciju da zahtevaju stvari: pravičnost, uvažavanje, slaganje, spremnost da rade stvari na svoj način. Svi žele ove stvari, a mi smo svi povređeni i razočarani kad ih ne dobijemo, ali besni ljudi ih zahtevaju, a kada njihovi zahtevi nisu ispunjeni, njihovo razočaranje postaje bes. Kao deo kognitivnog restrukturiranja, besni ljudi moraju da postanu svesni svoje zahtevne prirode i svoja očekivanja pretoče u želje. Drugim rečima, reći: „Voleo bih“ je nešto zdravije od toga da kažete „zahtevam“. Kada ne budete mogli da dobijete ono što želite, iskusićete normalne reakcije – frustraciju, razočaranje, povredu – ali ne i bes.
Rešavanje problema
Naš bes i frustraciju ponekad uzrokuju vrlo stvarni i neizbežni problemi u našem životu. Bes je često je zdrav, prirodan odgovor na životne poteškoće. Takođe postoji kulturno uverenje da svaki problem ima rešenje, a naša frustracija raste kada saznamo da to nije uvek slučaj. Dakle, najbolji stav koji se može dovesti u takvu situaciju nije usredsređivanje na pronalaženje rešenja, već na način na koji rešavate problem i suočavate se sa njim.
Napravite plan i usput proverite svoj napredak. Rešite da date sve od sebe, ali i da se ne kažnjavate ako rešenje ne dođe odmah
Bolja komunikacija
Besni ljudi imaju tendenciju da skaču i ponašaju se prema zaključcima, a neki od tih zaključaka mogu biti vrlo netačni. Prva stvar koju treba učiniti ako ste u žestokoj diskusiji je da usporite i razmislite o svojim odgovorima. Ne izgovarajte prvo što vam padne na pamet, već usporite i dobro razmislite šta želite da kažete. Istovremeno, pažljivo slušajte šta druga osoba govori i ne žurite pre nego što odgovorite.
Prirodno je da se odbranite kada vas kritikuju, ali nemojte uzvratiti udarac. Ne dozvolite da diskusija izmakne kontroli.
Korišćenje humora
„Blesavi humor“ može na nekoliko načina da ublaži bes. Kao prvo, može vam pomoći da dobijete uravnoteženiju perspektivu.
Ali ne zaboravite da postoje dva upozorenja u korišćenju humora. Prvo, ne pokušavajte da se samo „nasmejete“ svojim problemima; radije koristite humor da biste sebi pomogli da se konstruktivnije suočite sa njima. Drugo, ne predajte se grubom, sarkastičnom humoru; to je samo još jedan oblik izražavanja nezdravog besa.
Promena okruženja
Ponekad nam je neposredna okolina ta koja izaziva iritaciju i bes. Problemi i odgovornosti mogu vas opteretiti i učiniti da se osećate besno zbog „zamke“ u koju ste izgleda upali i svih ljudi i stvari koje čine tu zamku.
Dajte sebi oduška. Obavezno odredite neko „lično vreme“ za doba dana za koja znate da su posebno stresna. Jedan primer je zaposlena majka koja ima postojano pravilo da, kada se vrati kući s posla, prvih 15 minuta „niko ne razgovara sa mamom ako kuća ne gori“. Posle ovog kratkog vremena oseća se bolje pripremljenom da se nosi sa zahtevima svoje dece.
Kada je vreme da potražite pomoć?
Ako osećate da je vaš bes zaista van kontrole, ako utiče na vaše odnose i na važne delove vašeg života, razmislite o savetovanju koje će vas naučiti kako da se bolje nosite sa besom. Psiholog ili drugi licencirani stručnjak za mentalno zdravlje može sa vama da radi na razvoju niza tehnika za promenu vašeg razmišljanja i vašeg ponašanja.
Psiholozi kažu da se savetovanjem, veoma besna osoba može približiti srednjem rasponu besa za oko 8 do 10 nedelja, u zavisnosti od okolnosti i korišćenih tehnika.
Zapamtite – uprkos svim vašim naporima, dogodiće se stvari koje će izazvati bes u vama. Ponekad će to biti opravdana ljutnja. Život će biti ispunjen frustracijom, bolom, gubitkom i nepredvidivim postupcima drugih. To ne možete promeniti; ali možete promeniti način na koji dozvoljavate da takvi događaji utiču na vas.
