OK, ja ne znam da li postoji neko na koga čovek može da apeluje ili šta god, ali zaustavite širenje zona Parking servisa plox! Znam, znam, dosadan sam, ali teror koji sprovode nad starim delom Vračara po pitanju širenja je u najmanju ruku šokantan. Kada bi postojao sud u Hagu za urnisanje izgleda i funkcije ulica, ovi bi odmah bili odvedeni tamo. Već decenijama sistem ulica na Vračaru funkcioniše bez problema, automobili se parkiraju “logično”, nema nikakvih zagušenja, redova, gužvi, blokada ili bilo čega. I naravno, pošto se kao kuga parking zone šire Beogradom, došle su i do Vračara odnosno Čubure i Crvenog krsta.
I ja razumem ljude – kada zona dođe u jedan deo grada, rubovi tj. deo oko zone postanu parking-haos, jer svi, izbegavajući zone, krenu tu da se parkiraju. Onda kao veliki spasilac Parking servis dođe i proširi zonu i na taj deo, čineći ljude “srećnim” (i sa 450 dinara manje u džepu, na mesečnom nivou), pa sad neki drugi deo postane haos, pa oni opet tu dođu, i tako dok čitav grad ne bude bio zoniran. A svi znamo kako dalje idu te pare. I sad, to širenje, da kažemo, razumem, ako se posmatra iz ugla onih koji žive u ulicama neposredno pored zone. Ono što ne razumem jeste činjenica da Parking servis sa svojim drugarima iz Sekretarijata za saobraćaj dođe do nekog dela koji treba da postane zona, i ispremešta smerove svim ulicama, postavi gomilu znakova i doda nove redove parkinga tamo gde do tada nisu bili. I sada jedna lepa ulica uz Čuburski park, Orlovića Pavla, do sada je imala parking sa svoje desne strane, levo su bili stubići, sve ok. E pa od pre nekoliko nedelja je obrnutog smera, a parking je sa obe strane, i bukvalno imate utisak kao da vozite kroz tunel jer je širina ulice taman tolika da prođe nešto veći automobil. Kako tu prolaze kamioni, ja pojma nemam.
I to ponove u skoro svakoj ulici. Zanimljivo je da je u tim ulicama do tog dana parkiranje sa jedne od strana kolovoza bilo zabranjeno, tobože “zbog prolaznika” i pauk je redovno dolazio i odnosio automobile. Sada, tu se možete parkirati, a ulica je isto široka, zgrade su i dalje tu, sve je identično. Ne znam ni za jedan drugi prekršaj koji, pod istim uslovima i nepromenjenim okolnostima postaje “legalan” nakon neke odluke. Kao, “skupština Grada donela je odluku da se od danas smeju obijati trafike” ili “od ponedeljka, 01.12.2011. godine, dozvoljeno je razbijati stakla na automobilima i krasti stvari iz istih, ali do zajedničke vrednosti od 50 evra, u dinarima, po kursu Narodne banke Srbije na dan krađe. Za krađe preko tog iznosa, i dalje se snosi krivična odgovornost”. Moram priznati da me to prilično ljuti, kao građanina, da neko tako očigledno krši pravila i ignoriše sve kritike sa strane.
