Govorim o tome da jednostavno budem mama.
Govorim o tome da ustanem ujutro, pogledam se u ogledalo, uzdahnem, operem zube (možda), pokupim dete i “odletim” u kuhinju, sipam žitarice u činiju, ispiram posuđe, ljubeći im vrh glave, čekajući da se skuva kafa.
Nema mnogo glamura.
TI, MI, svakoga dana dajemo sebe celu. Iz minuta u minut, iz sata u sat, nedelje u nedelje, meseca u mesec koji se zbrajaju, da bi se stvorile godine koje se zbrajaju i na kraju, stvoren je život… Život za koji smo se mi, poput naših majki, borile. Prekrasan život ispunjen dovoljno običnim maminim trenucima.
Biti mama je dovoljno.
Znate li šta je važno?
Ovo.
Kada vaša petnaestogodišnjakinja uleti u kuću i kaže da ste joj nedostajali! Kada nakon i više nego zanimljivog dana provedenog sa društvom poželi da legne pored vas, da vas zagrli, da vam ispriča kako je provela dan! Znate, sve igračke se zaborave, svi odlasci na ta “fensi” mesta izblede… Oni se sećaju vremena provedenog sa nama… U našem naručju… Sećaju se pričanja bajki, sećaju se zagrljaja, ne zaboravljaju poljupce.
Sitnice.
Davanje sebe u jednostavnim stvarima njima znači više od bilo čega na svetu. Pustite taj veš. Neće pobeći. Ne otvarajte taj mejl, možete ga pročitati i za pola sata. Budite prisutni u njihovom životu, i psihički i fizički.
Mama – dete trenuci. Neprocenjivi.
Ne obazirite se na tuđe komentare.
Ti ljudi vas ne vide kako stojite nasred kupatile i donosite životu odluku. Oni ne vide kako i koliko se borite kao samohrana majka, bez ičije podrške. Ne vide vaše svakodnevne, tihe borbe.
Ne vide kako gledate na bankovni račun i uzdišete, pokušavajući da smislite kako da napravite tri obroka sa onim što vam je ostalo u ostavi.
Ne vide zavoje postavljene na kolena. Poljupce u čelo noću. Suze koje vam peku oči dok nastavljate dalje. Večere pripremljene dok jedva stojite na nogama. Ne vide i ne čuju molitve dok vam tinejdžer luta po gradu i ne javlja se na telefon.
Ne vide noći provedene spavajući na stolici dok držite bolesno dete. Dane u kojima je kuća u fazi raspadanja, ali čitate knjige zajedno sa detetom.
Te stvari su bitne. I jedino važne. Da ste tu za vaše dete.
Ne umaraj se, draga majko, u pokušaju da ideš u korak sa planom supermame.
Zapravo ne postoji super mama – ta super mama koja ima sve i postiže sve je samo zabluda. Postoje prave mame. Prave, autentične mame koje priznaju da ne stižu i ne mogu sve ali nastavljaju da se bore, uplašene i umorne. Mame poput tebe i mene koje se ponekad osećamo izgubljeno u svemu.
Majka nije zasnovana na savršenstvu. Majka je osoba, žena, baš kao i ti. Žena sa mališanima o kojima brine, a koje voli, i ponekad se pita kako uspeva na kraju dana sve. Ona se bori, daje, moli, radi i ne odustaje nikada.
To si ti. To sam ja. Danas. Sutra. Juče.
Neverovatne smo, i u očima naše dece smo najveći heroji! Ne dozvolimo da njih izneverimo! Za svet, ko te pita! 🙂
